Branič

Страна 416

,Б Р А Н И Ч"

Број 8

б) Дактилоскопија. О дактилоскопији, као помоћној грани која се бави Техничка полиција, постоји огромна литература, готово на свима језицима, а нарочито у Немачкој, Француској и Швајцарској 'Гако у Немачкој правној књижевност имамо, између осталих дела, и исцрпно и пуно података дело: Ог. ЂођеН Нет<И-а 5уз1ет ип<1 РгахЈз (1ег Оак(Ј1озкор1е ипс! бопзИ^еп Љесћшзсћеп те!ћос1еп сјег КптЈпа1роН2е1 — (1гШе Аи{|а§е — ВегПп 1927. У овом делу писац износи како историју дактилоскопије, почев од њених првих зачетака па до данашњих дана, тако детаљно изучава разне методе дактилоскопског истраживања са јаком научном ерудицијом. То се може видети и по цитираној литератури, коју писац обилно наводи. (цитирано је 950 разних дела и расправа.) Дакле, по овоме се може видети и то да је дактилоскопија једна наука која је од великог интереса по правно развиће и изналажење методе у борби против криваца — рецидивиста. Овде можемо напоменути и рад пок. проф. /\?е/55-а који је творац школе дактилоскопије у Лозани, као и францускога научника, из ове материје, Ог. Е. 1оиегЛ-г директора Лионске Техн. полиције, који је веома познат са својим радовима на овом пољу. Дактилоскопија се може дефинисати као: наука која има за цчљ (задатак) да путем идентификације трагова кривичног дела и кривца, констатује извршење кривичног дела и извршиоца истог. Дактилоскопија, пак, у ужем смислу, значи, што се види и из етимологије термина, идентификацију отисака прстију криваца рецидивиста. Према /?е/55-у дактилоскопија се може дефинисати као наука која има за предмет рада: „узимање пипиларних цртежа са свију прстију и класирање истих према њиховом општем облику". Ми ћемо се овде бавити питањем дактилоскопије у ширем смислу. Пре него шго пређемо на сам предмет којим се бави дактилоскопија, баци ћемо један поглед на њену историску страну. Дактилоскопија, као начин истраживања — идентификовање, није новога датума, када као наука спада у науке новијег датума. Дактилоскопију у неком примитивном облику срећемо још код старих народа специално код Кинеза у VII. и VIII. веку. Истина Кинези је нису употребљавали у циљу у коме се оне данас употребљава, већ су је они употребљавали као доказ о постојању грађанске обавезе. Наиме код склапања брака супрузи су сачињавали тзв. брачне уговоре и том приликом сваки је супруг стављао отисак прста (палца) на уговору, без обзира да ли је био писмен или не. Тај отисак је служио за идентификацију при извршењу уговора.