Branič

Број 9

.Б Р А Н И Ч*

Страна 447

рока губио је право умира 4 ; а у случају покушаја да изврши освету, имао је бити кажњен као што је то напред речено, као „просг убица."' Да се ови не би доцније изговарали, да о томе нису ништа знали, наиме да постоји ова наредба, у њој је изрично било речено: „Господине Капетане! Наређујети се да ову наредбу свакоме и по три пут објасниш, како не би нико могао послије рећи, да није за њу знавао, и да оне, које знаш да имају да приме умир, или да су они дужни коме крв, примораш, да се пријаве пријед реченог рока комисијама." Из овога јасно се види, колико је црногор. Влади било стало да се овим пограничним крвним осветама стане на крај. Али, поред свега тога, тешко је томе било стати на пут. Јер племенске старешине, којима је старање о овим пограничним односима било поверено у првом реду, сами по себи са предрасудом ,да није грех убити Турчина", наиме: да то> није злочин за који треба да се кажњава, већ да се извршилац награди 5 ), гледали су да заштите своје саилеменике, који би извршили, преко границе, какво убиство, — што је свакако било појмљиво. По овој истој наредби, ако би се догодило „да турски поданик убије, рани или плијени ноданика Књажева, ни власти ни својта оштећенога Црногорца'' нису смели никакву освету учинити, док се не види „оће ли влада турска њепа преступника и злочинца праведно казнити." Само у том случају могла се извршити освета, ако таквог кривца не би турска Влада хгела казнити ни на захгев црногорске Владе. Но у том случају по претходном питању власти; алн „никако самовољно и без питања, јер је такао у своју главу, па да му је брат, отац или син — на велику Божју правду и без зађевица погинуо од стране турских поданика." Дакле, морало се претходно покушати диплом. путем да се такве освете изравњају, путем суделовања држав. власти, а у недостатку тога тек путем личне освете, али и тада са знањем и одобрењем власти. III. На завршетку нека ми је дозвољено да наведем један интересанган случај из скоре прошлости, где се појединац са знањем власти свети. Нре неки дан расмотрио сам један предмет у коме сам нашао ово што сада хоћу да наведем. У 1920 год., на прагу своје куће, убијен је .један наш поданик из племена „Шаља", који је тада био наш прегседник општине а и бив. црногорски племенски капетан, из крвне освете, од стране једног његовог земљака из племе-

4 ) Свакако, овде се м^слило на принудни умир. Јер драговољни умир било појединац или браство могли су и сами учинити. 5 ) Г1о причању старих људи из пограничних места, турске власти давале су као награду својим војницима са пограничних фортица-утврђења, који би убио каквог Црногорца, по цео сандук метака.