Branič

Страна 4 46

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

сада војнички.м иосадама, они су морали бити увек на опрезу бојећи се освете, која је била неминовна према њиховом схватању и менталитету. Под пушком о рамену морали су преко љета и с пролећа обрађивати своја имања. Све то, наравно, задавало је много бриге пограничним властима, ради одржавања добрих односа са суседом, а и самим владама и једне и друге државе. Стога су Владе узимале на себе дужност, да томе злу стану на пут силом своје власти, — дакле, принудним умиром. II. По споразуму отоманске и црногорске Владе, из 1888 године, било је решено, да се образују мјешовите комисије којима је био задатак, да „договорно умире сва убиства која су од рата до тада избила између наших и отоманских поданика". У смислу овог постигнутог споразума и дошла је ова споменута наредба од стране црногорске Владе. 3 ) Њоме је било наређено свима племенским капетанима, да објасне „свакојему војнику", подручне му капетаније, да од дана издања ове наредбе ,,који би се од њих усудио освету учинити према турском поданику, да ће се такви сматрати као прости убица и бити кажњен по свој строгости црногорског законика". Као што се види, карактеристично је по ондашње поимање и схватање оваквих крив. дела ово место где се вели, да ће се такви сматрати као „просте убице" и бити кажњени по сво.ј строгости закона. Судећи по овој одредби, до доношења ове наредбе могла се прелазити граница, тамо убити кога треба, пленити стока и др. а са пленом се вратити кући, па да се то не сматра кривичним делом, нити да се зато коме одговара. Додуше и доцније, после ове наредбе, дешавало се чешће да се пограничне власти праве да о томе ништа не знају, или, пак, ако и сазнају да је неко извршио преко границе какво убиство или плен, онда су слали претпостављенима извештај у блажијој или сасвим у другој форми. Сем тога, овом наредбом даље је било наређено, да „који поданик Господарев има да тражи крв или рану, да се мора пријавити... комисијама у Подгорици или Тузи најдаље до 5 јула" 1888 године. Који се Црногорац, према овој наредби, не би пријавио овим комисијама до- одређеног

®) Интересантни су разлози ове наредбе, којом Влада оправцава исту. Тамо се вели да је она донета због тога што се „примијетило" да су се од последњег рата јако умножила убиства између црногореких и отоманских поданика; сем тога, да у .земљама ђе влада ред и закон такви се догађаји ријетко збивају и свака влзда сматра за част и дужност, да им на пут стане." Ово ]е све било потенцирано и жељом Владе да ое докаже „свијету.... и сусједима, да је Црна Гора држава, у којој се знаде цијенити и поштовати ред и правни одношаји према поданицима страних држава."