Branič

Страна 450

,Б Р А Н И Ч"

Број 9

пренаша, у баштинске књиге завести не пропусти. Но да би се ова правна безбедност још више у народу распросгранила, поред тога је закључено, да се даље народу саветодавна напомена од стране правитељства отпусти, да сваки Србин ускори добровољно своја непокретна добра, која притежава, у баштинске к њ и г е (даде) завести...." (Марковић, Грађ. Зак.). Надаље је у том решењу одређено, „да се једанпут — кад се буде све потребно с више изложених определило и обнародовало — и форма баштинских књига устроји и пропише...." Ову давну тежњу тадањег нашег законодавца реализовала је скупина наших нових земљишнокњижних закона, нарочито закон о унутарњем уређењу, оснивању и исправљању земљ. књига од 18. маја 1930. год. Тим је законом поред осталога предвиђено и оснивање земљишних књига у крајевима бивше Србије и Црне Горе.

3 ем љ и ш н и к је свака јавна књига о некретнинама у ошпте. У том су смислу земљишници све земљишне књиге и земљишни катастар. Између земљишних књига и земљ. катастра разлика је највише у тому, што је код катастра тежиште ствари пребачено само на фактични однос притежања ствари (некретнина), дочим је код земљишних књига главна правна страна гога односа. За катастар одлучан је само моменат поседа (притежања) без обзира на правни квалитет тога односа. Кагастар служи „као подлога праведном опорезивању земљишта, а истовремено за израду баштинских књига". (§ 1. зак. о кат.). Уписом у катастар не ствара се никакво право, него само обавеза притежаоца напрама држави у фискалном погледу. За катастар је одлучно чињенично, а за землшшну књигу правно стање. Поред тога земљ. је књига и по свом саставу много обимни.ја од катастра. Као што је и истакнуто у §. 1. зак. о кат. земљ. кагастар служи као база за израду баштинских књига. Баштинске или земљишне су књиге такви јавни, веродосто.јни регистри некретнина и права стечених на њима, у ко.јима се уписом односно право стиче, преноси, ограничава или утрњује. У тим дакле земљ. књигама упис има материјалноправни, конститутивни карактер. Односно стварно респ. „књижно"' право не иастаје, не преноси се, не ограничава се нити Се укида пре уписа. Упис у те књиге сам по себи текар ствара, констигутира овај правни однос. И тај упис важи све до правомоћне, извршиве судске одлуке о противном као чврсто право — »рго \'егј(;а1е ћађе1иг!« То је основна карактеристика земљишних књига у данашњем њиховом облику како их предвиђа и одређује поменути закон о ун. ур., оснивању и испр земљ. књига од 18. маја 1930. год. Такве се књиге делимично већ и увађају у нас, у Србији у неколико