Branič

Брпј 9

,Б Р А Н И Ч"

Страна 463

он машину притежава. Фирма А је уговором задржала право власништва на машини, ге њу због тог услова фирма Илустр. А. Д. преко свог преставника није могла пренети .ча фирму његове жене г-ђе Б. Поред овог стец. дужник изјављујући да је мапшна туђе власништво признао .је да он није прави власник ни држалац исте, јер му је недоста.јала воља и за државину — § 1981 Г. 3. Приговор браниоца масе у одговору на тужбу да је тужба могла бити упућена само противу купца уговорне фирме Илуст. А. Д. суд није усвојио са разлога, што је тужилачка сграна упућена на спор противу тужене масе, у којој је имовина ове машине и пописана. Тужена страна је у незадовољству истакла следеће: 1) Писмено које служи као доказ тужбеног тражења закључено је између тужиоца и фирме Илустр. Оно за тужену страну преставља 1е5 шкг аШо« ас1а те за њу нема својсчво доказа. 2) У својинском спору мора се увек доказивати: својина тужиочева, и државина од стране туженога баш оне стварн на којој се доказала својина тужиоца. Ово све под претпоставком да је та ствар незамењива. Тужилачка страна није доказала ни једно ни друго. Пре свега није утврђепо, да ли је дотична машина по својој фабрикацији спадала у ред замењљивих или незамењљивих ствари. Познато је, да је већина оваквих машина израђена без икакве индивидуалне ознаке на исти калуп. Према томе тужилац док год не би индивндуалним знацима показао какву је машину имао, не би могао тражити повраћај у својину машине од онога коме је исту дао у закуп а камоли од трећих лица. Ако би друкчије било, могао би он само на основу доказа да је некакву машину да > у закуп лицу. Н. Н. из Београда, тражити од свих београдских штампарија, које би имале машину исте марке, да му такву машину издаду као његову својину. 3) Када тужилац јасним знацима није доказао индивидуалност машине ко.ја је дата у закуп трећем лицу, а не претставнику тужене масе, још мање је остала доказана чињеница да тужена маса држи сада баш ону машину, ко.ја је била својина тужилачке фирме. Место јасног доказа о овим чињеницама, које тражи § 219 Грађ. зак. тужилачка страна поднела је писмено са ко.јим доказује да је сасвим трећем лицу продала некакву машину, а ничим не доказује да је та машина предата туженој маси и да се сада код ње налази. Такође изјава бивше сопственице приликом пописа да машина не припада маси, није никакав доказ, да је та машина једино својина тужилачке фирме. Београдски Апелациони Суд нашао је да истављању имл места, те је под бр. 3876 одобрио нападнуту пресуду. Касациони Суд је ову пресуду оснажио. Др. Радоје Вукчевић