Branič

Број 9

Б Р А Н И V

Страна 4)3

малног и материјалног Приватног одн. Грађанског Права. Познато је наиме, да је први закон о издавању тапи.ја од 14. децембра 1929. год., под притиском приговора, ко.ји су против њега, чак и у широј јавности, били управљени, после релативно кратког времена (нешто више од године дана његове примене), морао бити замењен другим законом о истој правној материји од 30. маја 1930. год. Али и овај последњи закон није стварно наишао на много бољи пријем од онога првог, иако је њиме издавање тапије доста упропашћено и олакшано. Напоменућемо само његов § 29., који садржи прелазно наређење о даљем раду на тапијама, које су се затекле код суда онога дана, када је исти закон ступио на снагу, т. ј. 18. јула 1931. г. Овај је параграф још у почетку постао предмет разноликог тумачења, али се из њега никако није могао извести сигуран закључак о томе: како треба поступити са тапијама, које се реченог дана нису затекле код суда, већ код општинске или полицијске власти, а које су код ових већ биле састављене и потврђене одн. узете у рад или су само примљене молбе за убаштињење одн. издавање тапије. — Стојећи у неизвесности, — судови су се махом обраћали за обавепггење Министарству Правде, по чијем Је тражењу Касациони Суд напослетку донео начелну одлуку своје Опште седнице, од 24. августа 1931. год. Бр. 9297, да се имају сматрати за пуноважне „све радње опшгинских судова и полицијских власти, извршене по ранијим законима у циљу састављања и издавања тапија пре 18. јула 1931. год." Показало се пак, да тешкоће, на које судови приликом решавања предмета о убаштињењу одн. издавању тапија наилазе, нису проузроковане само недостацима формалне или техничке природе, већ да има и таквих тешкоћа, ко.је стоје у вези са извесним питањима чисто материјално-правне природе, као што су н. пр. питања: о стицању сво.јине на основу наслеђа, одржаја, и др. Многа разна питања из области баштинског права која се пре тог нису ни постављала или не у толикој мери, да би се о њима морало нарочито водити рачуна, са доношењем новог законодавства о тапијама постала су наједаред актуелна и важна тако, да се нова интервенција законодавца, ради њиховог нормирања, намеће сама по себи. Њихово се законодавно нормирање наиме неће моћи одлагати до доношења једног општег грађанског законика за целу земљу, за који се још не зна : када ће бити остварен и на којој основи. II. — Али такво једно неодређено и несигурно правпо стање не влада само код појединих од наших досадашњих правних система, односно у законодавствима појединих правних пдручја, како се код нас обично назива.ју разне покрајине са посебним грађанским законодавством. На против, када погледамо на целокупно позитивно судско зако-