Branič

2

Број 1

,Б Р А Н И Ч"

Страна 17

роду потомка. Овим двема речима само су ближе одређени општи појмови и гако се дошло до посебних појмова. Рекли смо да има двојаких родоначелника који формирају нотомство: мушких и женских лица и кад се каже само п от о м с т в о онда још незнамо ко је родоначленик тога потомства, мушко или женоко лице; а то је важно питање. Исто тако постоје и две врсге потомака: мушких и женских, и када кажемо само п о т о м а к, још нам све није јасно, још незнамо да ли је нотомак мушкарац или женско а то' питање није ирелевантно. Додаћемо још један разлог из кога се да извести очевидна разлика између предња два термина: У мушком потомству може бити десцеденага и мушког и женског пола, док мушки потомак може припадати и мушком и женском потомству. Мушко потомство обухвата гри категорије лица: а) мушког претка; 6) од мушког претка мушке десцеденте и в) од мушког претка женске десцеденте. Мушки потомци пак, су двојаки : а) мушки десцеденти од мушог претка и б) мушки десцеденти од женског претка. 3. Женско потомство и женски потомак § 400. Ова два гермина помињемо само сисгема ради, иначе њихов је појам одређен досадашњим излагањем. Женско потомство садржи следеће три категорије лица: а) женског претка; б) од женског прегка мушке десцеденте и в) од женског претка женске десцеденте. У женске потомке долазе: а) женски десцеденти од мушког претка и б) женски десцеденти од женског претка. 4. „Ж е н с к и м а" (§ 400). Појам термина „женскима" спада у она питања на која се тешко и различито одговарало. Истина, већина наших аутора сложило се у гледишту да се то односи на кћери декујусове, али проблем није исцрпљен. Ако и ми претпоставимо да се ово одноеи на децу, морамо се упитати и о томе: којима је се све речима служио законодавац када је говорио о деци оставиочевој? Познато је да законодавац назива децу декујусову: с и н ов и, к ћ е р и, или д е ц а и друкше не. Ако би се ово „женскима" односило на кћери, онда би то био једини изузетак у његовом изражавању. Нама изгледа да законодавац ни овде није имао потребе да чини изузетак, нити је чинио. У првом ставу § 400 законодавац говори о кћерима оставиочевим и каже : „ж е н с к а деца", којим је ставом и уређено наследно прво кћери. Тек у другом ставу, дакле, иошто је реIулисано наследно право женске деце оставиоца, долази други став са оним изразом „женскима". У овом, другом, ставу није било потребе да се понова враћа на кћери но је требало уредити наслеђе осталих потомака, који дотле нису били позеати. То су били сродници, десцеденти женског по-