Branič

.БРАНИ Ч*

Страна 21

женског пола, још и због краћег и концизнијег изражавања, јер би иначе морао позвати их целом реченицом женска деца од мушког претка. Па како су и А. и Б. позвати једновремено и истим законским прописом на наслеђе и како има свега две гране и два лица која наслеђују то она деле по пола зао■ставштину. Трећи случај: декујус је оставио кћерку и од в) умрле кћери унука. А. је позвата на наслеђе по § 400 као кћи оставиочева; Б. је позват на наслед ђе исто тако §-ом 400 као лице из женског потом1 р. ства т. ј. мушки десцеденат од женског претка. и Њих законодавац није могао назвати, аналого предњем случају, „мушкима" јер овим §-ом нису позвати на наслеђе сви мушкарци, сва лица мушког пола, као у предњем случају, што је случај са лицима женског пола, већ само они који припадају женском потомству а који су искључени §-ом 396. Законодавац се овде, супротно предњем случају, изразио „женско потомство" зато што је овде позвао на наслеђе не само мушке потомке женског потмства т. ј. мушка лица, но и женске потомке женског потомства; дакле, цело женско потомство. Па како су А. и Б. позвати једновремено и једним истим законским прописом, и како постоје свега две гране и два лица на свакој то она деле заоставштину на пола. Четврти случај: Оставилац је, умро и оставио Асина и од раније умрле кћери унука. А. као син оставиоца позват је на наслеђе по § 396, као привилеговани наследник; он искључује из наслеђа ћ све друге десцеденте оставиоца ако нису исто тако привилеговани. Б. је пак, позват на наслеђе тек §-ом 400 као „женско потомство" тј. мушки потомак од женског претка. И ако је унук од кћери мушкарац он није позван § 396 јер је од женског потомства и не везује се за оставиоца мушким претком и мушком лозом. Њега законодавац није привилегисао јер не продужује кућу оставиочеву нити одржава мушку лозу. Зато ће у овом нашем случају син н&следити целокупну заоставштину а унук по кћери биће искључен. После изложених спорних случајева, прећи ћемо на излагање наслеђа по § 400. у систематској обради. Ова.ј је законски пропис један од најважнијих одредаба у интестатском наслеђивању јер се њиме уређује наслеђе ко.је се у животу најчешће догађа. §-ом 400 позвати су на наслеђе пет разних трупа десцедената: а) женска деца оставитеља; б) женска деца од женског претка; в) женска деца мушког претка; г) мушка деца од женског претка и д) мушка деца од мушког претка ван мушке лозе. Зато се често и дешавају компликовани случајеви при одређивању наследних права десцедената.