Branič

Страна 38

.БРАНИЧ'

Број 1

Скопљански Апелациони Суд пресудом од 23-1Х-1930. г. Бр. 5229 одобрио је горњу пресуду Првостепеног суда. Касациони Суд примедбом свога IV одељења од 29-Х1 1930. г. Бр. 14278 поништио је ову пресуду Апелационог суда са следећих разлога : „Погрешно је првостепени, па и Апелациони Суд нашао, да имање тужиочево по поднетој тапији у тужби није оптерећено никаквом службеношћу, па «и службеношћу туженога са разлога, што тужени није ничим доказао, да је ову службност стекао ма којим начином, предвиђеним у закону т. ј. да му је тужилац уступио право службености или да је ову стекао путем застарелоети, те је ожалбеном пресудом пресудио, да тужени Милутин нема права службености прозора на своме западном зиду, који се граничи са плацем тужиоца Петра и да је дужан да исти прозор зазида — затвори — већ напроггив то, што је тужени отворио прозор, који гледа у имање тужиочево проистиче из права употребе своЈИне свога имања и тужени Милутин је по § 211 грађ. зак., као сопственик истог, властан своје имање по вољи уживати, кад тим туђе право не вређа а ако пак тужиоцу Петру смета отворени прозор туженога, који гледа у двориште тужиопа, јер се са његовим плацем граничи, стоји му на вољу, по праву употребе права својине, подићи одговарајући зид на свом земљишту или што друго, без обзира да ли ће подигнути зид спречавати светлост имању, односноотвореном прозору туженога." Скопљански Апелациони Суд није усвојио ове примедбе Касациоиог Суда, већ је у писму своме од 20-ХП-1930. год.. Бр. 7317 дао следећи противразлог : „Стоји то, да је према § 211. грађ. законика сваки сопственик властан располагати са својим добром како за сходно нађе и уживати га по својој вољи под условом да тиме т>'ђе право не вређа, али се Апелациони Суд не може сложити са нахођењем да тужени тиме што је отворио прозор' на својој згради, није иикакву штету нанео праву тужиочевом. Из аката се види да је тужени подизао своју зграду уз сами плац тужиочев. Ако би сада и тужилац, позива.јући се на § 211. грађ. зак., хтео да искористи своје право сопствености на исти начин, и у оном обиму, као шго је то тужени учинио, онда би, подижући такву исту зграду уз туженог, овоме потпуно затворио прозор. Али би се тиме тужилац огрешио о прописе §§ 349. и 341. грађ. зак. а тужени би га по сили истих закоиских прописа могао нагнати на поштовање свога права службености т. ј. не дозволити му да своје земљиште искористи онако, и на онај начин, како је и он сам то учинио. Да је гледиште овога суда тачно, сто.ји и одлука Касационог Суда, којом је у таквом случају одобрена пресуда овога суда Бр. 2426 од 24-УШ-1926. г. донета по спору