Branič
Број 1
„Б Р А Н И Ч"
Страна 39
Милана Т. Стојановића, трг. из Ниша, којом је пресудом одобрена пресуда нишког првостепеног суда." Касациони Суд у својој општој седници усво.јио је поменуте примедбе свога VI одељења а ове противразлоге Апелациоиог Суда одбацио. Одлука Опште седнице од 26-1-1931. г. Бр. 877. Тих. М. Ивановић секр. Касац. Суда
Парничар може поред понуђене главне заклетве, навести и друге доказе за своје тужбено гражење. Тужилачка страна представила је суду, да .је извршном деобом избраног суда између пок. Војислава, Јована и Радисава, пок. Војиславу, поред осталог, пао у део и један амбар од брвана — дасака. Како је амбар био на земљишту, које је деобом пало у део Јовану и Радисаву, то је пок. Војислав имао да га пренесе. За време свога живота он то кије учинио а у минулим ратоеима је умро. Његова удова Милева више пута је тражила од Јована и Радисава да јој дозволе да овај амбар пренесе на масено имање, али јој они то нису дали. С тога тужи Јована и Радисава и моли за пресуду: да гужени дозволе да се спорни амбар пренесе у масено двориште. За доказ својих навода поднела је поравнање код општинског суда, које је оглашено за извршно. Тужени су навели да су спорни амбар добили разменом од пок. Војислава и да га држе од 1901. год. Писмено о овоме изгубили су али су зато понудили тужилачко.ј страни главну заклетву а у случа.ју да суд нађе да нема места заклетви, позвали су се на сведоке. По свршеном извиђању смедеревски првостепени суд нашао је, да је тужилачка страна поднетим поравнањем доказала тужбено тражење и да се тужени имају осудити да јој врате спорни амбар. Како су се тужени позвали на два доказа: главну заклетву и сведоке, који би доказали њехове иаводе а по § 94. в. грађ. суд. пост. тражи се, да се докази изрично и опредељено наведу, из чега излази да су алтернативни докази невредими а тај је случај и овде, те су ти докази тужених без вредности. Зато је донео пресуду Бр. 6889 од 2-Ш 1929. г. да су туженн дужни да врате сиорни амбар тужилачкој маси. Београдски Апелациони Суд одобрио је ову пресуду. Касациони Суд примедбама свога I одељења од 11- VI 1931. г. Бр. 7645 поништио је пресуду Апелационог суда са разлога : „Не стоји навод првостепеног суда, који је и Апелациони Суд, одобравајући пресуду прзостепеног суда, усвојио, да