Branič

,Б Р А Н И Ч*

Страна 45

одговорајућих управних срезоза. Из тога се јасно види да је заксн хтео да се та два подручја поклапају. Услед тога свака промена среског управног подручја повлачи и промену судског подручја, кад год се другојаче изрично не нареди. Овакво схватање није у опреци са одељком II. чл. 100. Устава по којој се судови и судске надлежности могу установи ти само законом, јер се по од. II. чл. 84. Устава и бановине могу делити на срезове само законом. Према томе по уставним одредбама и судска и управна (бар што се тиче срезова и општина) подручја одређују се на исти начин — законом. Због ога свака законска промена управног среског подручја повлачи и промену судског подручја и у том погледу не може бити сумње. Сумња се појављује кад се управно подручје мења уредбом. У члану 81. Устава говори се само о уредбама за примену закона (административне уредбе) а не помињу се правне уредбе Због тога могло би се дискутовати: да ли би се законом могли пренети у надлежност законодавне власти, али је ван спора да вреде таква овлашћена која потичу из закана, који су били у важносги, кад је данашњи Устав издаг^, пошто је V чл. 118. Устава наређено, да сви ти закони осгају на снази док се редовним пртем не измене или не укину. Према томе Устав је одржао у важности и таква овлашћена у колико су садржана у тим законима. Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја — §§ 3. и 16. — Министар Унутрашњих Послова овлашћен је, да, у случају где су поделом на бановине срез или општине подељени на више баноеине, одреди срезовима и општинама подручја и седишга односно споји их са којим другим срезом или општином у баноЕини. Слично овлашћене истиче и из последњег оделжа чл. 83. Устава. На основу тог овлашћења Министар Унутрашњих послова 14. септембра 1931. год. под III. бр. 52054. (службене Новине бр. 212/31.}' издао је уредбу о промени подручја срезова и општина услед измена бановинских граница, којом су гтромењена подручја неких срезова. Самом том изменом управних подручја тих срезова промењена су и подручја одговарајућих судова, пошто су подручја свих судова приликом установљења везана за управна подручја тих срезова. Уредбом не само што сеништа противно не наређује, већ се из њене стилизације јасно види, да се није ишло на промену само управне надлежности, већ на промену среског подручја у сваком погледу атакво је и овлашћење у § 16. закона о називу и подели. Поред тога што је овако тумачење у складу са напред поменутим законима, оно је целисходно и корисно у сваком погледу, како са гледишта администраци је, тако и гледишта грађана дотичних општина да не буду потрзани у два разна среска места, што би било кад би се усвојило противно гледиште .