Branič

Број 4

.Б Р А Н И Ч'

Страна 197

без обзира какве је доказе молилац поднео, и, ако поднети докази нису довољни, или нису онакви какве закон предвиђа, суд је дужан, по званичној дужности, а по изричном наређењу и прописа § 3. (који се односи на општинске судове) и прописа § 15. (који се односи на среске судове) да молиоца позове да допуни доказе и поучи га шта треба да поднесе, да би ти докази били саобразни закону, те како би до убаштињења дошао. — Ето, то и само то је била мисао Закоидавчева изражена у пропису § . ст. 2. зак. о издавању тагшја, а никако неко одступање од позитивних законских прописа и давање таквих привелигија убаштињачима у погледу доказивања сопствености, да се могу послужиги и доказима, који се по тим прописима не могу за доказ узети. Многи правници, међутим, и у редовима адвоката и у редовима судија не деле ово мишљење, већ сматрају да је општински суд, који као прва инстанца тврди тапију, у првом реду позван да оцењује поднете доказе, и да, кад општински суд на основу тих доказа и личног сазнања ствари, потврди тапију, да је Срески односно Првостепени суд том потврдом општинског суда „покривен", те да нема шта да се упушта у испитивање материјалних чињеница, већ се његова функција своди на то, да потврђену тапију од општинског суда расматра само са њене формалне стране и да нису ловређени законски прописи формалне природе, па да, према томе, и своју потврду даду. Ми сматрамо да је овакво гледиште посве погрешно и да није на закону основано, па ако се хоће, са гледишта општег правног саобраћаја и опасно, јер, пре свега, ни у једном законском пропису не стоји да је општински суд једино позван да пени доказе и да своју потврду даје и по своме „личном сазнању", већ је, напротив, упућен једино и само на доказе и на сцену истих, која мора да буде у складу са позитивним законским прописима; а као контрола те оцене општинских судова, успостављена је у закону о издавању тапија другостепена и последња надлежност, — надлежност Среских и Првостепених судова и ти судови, у којима су судије правници, вични примени законских прописа и правилном оцењивању доказа, имају исто тако савесно и још савесније него општински судови, пошто они чине последњу инстанцу V потврђивању тапија, да се упуштају у оцењивање доказа како са гледишта материјално-правног тако и формално-правног. — Осим овога, познато је да су органи општинских судова често полуписмени људи, који ни у колико нису вични гтримени законских прописа и тумачења воље Законодавчеве, те ако би се њихова оцена у погледу доказивања основа сопствености узела као довољна, то би одвело врло често многим неправилностима у издавању тапија и било од недогледних штетних последица. —