Branič

Страна 206

„Б Р А Н И Ч"

Врој 4

сматра одлуку општинског одбора гто самоуправним стварима. Стога се оспорено решење има да поништи не улазећи у оцену главне ствари. В. Влатковић, судија Упр. суда у Београду. Против решења управне надзорне власти, којим поништава једну правноснажну одлуку, странка има право жалбе на једну непосредну вишу управну власт у колико ова постоји (§ 135 у в. § 114 зуп). Погрешан упуг таквог решења, да против истог нема места жалби, даје странци право да поднесе предлог за повраћај у пређашње стање. (§ 124 зуп). Реш. Беогр. Управног суда од 15. II. 32. Бр. 2228. , По појављеном питању службеног одношаја извесног чиновника града Вел. Бечкерека, Бан Дунавске бановине донео је по праву надзора решење, којим је огласио ништавном своју претходну правоснажну одлуку донету у II степену, Против решења Бана оштећени чиновник поднео је благовремено жалбу надлежном Управном суду у Београду. Управни суд својим решењем од 15. II. 1932. Бр. 2228 одбацио је тужбу без мериторног расматрања због апсолутне ненадлежности — са ових разлога: Оспорено решење — како се из истога види — тужена власт донела је на основу одредбе тач. 3 § 135 закона о оптем управном поступку (зуп.), по којој одредби надлежна надзорна власт овлаштена је да у вршењу свога права надзора огласи у одређеним случајевима ништавом једну већ правоснажну одлуку. У смислу даљње одредбе из трећег (последњег) става истога § 135 зуп. оваква одлука надзорне власти сматра се у погледу правних лекова као нов предмет. То значи, да се таква одлука има сматрати као решење управне власти I степена, и да се, према тому, у таквом случају у погледу правног лека има примењивати општа одредба из § 114 истог закона т. ј. да странка против таквог решења има право жалбе на једну непосредну вишу управну власт у колико ова по организационим прописима односне управне струке постоји. У овом конкретном случају одлуку је донео Бан. Услед тога а с обзиром на изложено као и с обзиром на другу реченицу § 114 зуп. тужилац је против банске одлуке имао право жалбе на Министра Унутрашњих послова. Против решења Министарства тужилац је у смислу чл. 18 з. ДсУс. могао да поднесе евентуалну тужбу само Државном савету. Према таквој правној ситуацији у овом случају појављује