Branič

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 213

ли тражени интерес од дана протека рока до наплате спада у главно или споредно тражење. У грађанском судском поступку истина нема ни једног прописа, који би директно одређивао, да ли интерес спада у главно или споредно тражење, али § 98 Г. с. п. упућује на мишљење, да интерес спада у споредно тражење. Тај пропис гласи: Тужитељ је дужан у тужби поред главног, тражити и све што је споредно, као, интерес и трошкове... итд. Сем тога и сама природа интереса утврђује ме у уверењу, да се интерес не може сматрати главним већ споредним тражењем. Интерес је накнада, коју плаћа једно лице другом, за уживање туђе ствари. Она се о року враћа заједно са главном стварју. Главна ствар је оно што је раније примљено, а интерес је накнада за уживање ствари, те се као такав не може узети у обзир приликом одређивања стварне надлежности суда. Истина по § 39 у в. 27 Г. с. п. на питање о надлежности суда, поред главног утиче и споредно тражење. Али с обзиром на напред цитирани § 5 Закона о установљењу среских и окружних судова, да се приликом одређивања надлежности среског суда не узимају у обзир споредна тражења, а према напред наведеном, интерес спада у споредна тражења, налазим, да је за решење овог спора стварно надлежан Срески суд у Трстенику, али како се тужиља са својом тужбом обратила Окружном суду у Крушевцу, а овај није тужбу одбио, као ненадлежном суду упућену, то је Касациони суд у Београду погрешио, што акта спора није доставио Окружном суду у Крушевцу, с препоруком да поступи по § 49 Г. с. п. и тужбу тужиље Б. О. одбије, као ненадлежном суду упућену Било би саветно, да се Касациони суд у Београду понова позабави овим случајем и исправи своју грешку (са сигурношћу рачунамо да је у питању грешка) јер би се у противном могло десити, да сви спорови, чије главно тражење износи суму до 5.000 динара, а којој када се дода интерес прелази ову суму, буду решени од стварно ненадлежног суда, што би, рачунам, било од штете по наше правосуђе. Ф. Ћосић, суд. писар Доцни.је прибављање доказа од решавајуће важности може по § 426- тач. 13. грађ, суд. пост. би*ти основ за поновљење спора само онда, ако парничар, ко.ји поновљење тражи, није раније знао за садржину тог прибављеног доказа. Пуномоћник туженог Д., представио је суду: да је по спору Е. Банке из Женеве противу његовог властодавца Д. Београдски Апелациони суд пресудом својом, коју је оснажио и Касациони суд, осудио гуженог Д. на плаћање меничног дуга у означеном износу. Молио је суд за решење да