Branič

Страна 258

.БРАНИЧ'

Број 5

она (збића) у колико од противне стране буду оспорена, неће се при решавању спора сматрати за истинита". По овоме наређењу изгледало би, аргументи а контрарио, да у колико факта нису оспорена, да ће се за истинита сматрати. И, како тужилац није дошао на рочиште а није ни на тужбу одговорио, то би се тужиочево тврђење, да је са туженим закључио уговор о куповини и продаји, чије се извршење овим спором тражи а за доказ чега ништа не подноси, имало сматрати за истинито и он би био ослобођен од дужности доказивања, како то суд у поменутим примедбама налази. Међутим овакво резоновање Касационог суда овај суд не може да усвоји, јер у нашем поступку нема изричног прогшса, да ће се тврђење тужиочево, без икаквих доказа, сматрати за истинито, ако тужени не одговори на тужбу и на рочиште не дође. Он само губи права наведена у § 140 грађ. суд. пост. и ништа више. Ово гледиште заступа и професор Универзитета V Београду г. Д-р Драг. Аранђеловић („Архив" из 1920 г. књ. I [XVIII] бр. 5.)." Касациони суд у својој општој седници усвојио је ове противразлоге Апелационог суда и пресуду истог суда оснажио. Одлука од 22 - IV - 1932 г. Бр. 2791. Саопштио: Тих. М. Ивановић.

једна одлука Опште Седнице Касационог Суда с обзиром на чл. 28 и 57 зак. о ликвидацији мораторног стаља. а) Тужилац Ј. тужио је Окружном суду за град Београд (раније Првостепеном суду за град Београд) масу пок. Б. због дуга по поравнању закл^ученом пре рата (1912) год, у коме је означено да је плаћање у злату, пошто гужени није хтео да плати по поравнању у ефективном злату. Као разлог неплаћању у злату навео је да је он престао да буде немачки поданик још пре рата и да се на њега има да примени бенефиција из чл. 57 став II зак. о ликвидацији мораторног стања, т. ј. да има плаћање да буде у папирној монети по курсу који предвиђа горе поменути закон. Тужилачка страна засновала је своје тужбено тражење на поравнању, плаћање у злату, наводећи да је тужени немачки поданик, и да ничим није доказао да је изгубио немачко поданство, те да се према томе на њега не може применити бенефиција из чл. 28 и 57 ст. II поменутог закона. Окружни суд за град Београд пресудом својом бр. 7918' 1930 г. (III Од.) пресудио је: да се тужилачка страна одбије од тужбеног тражења, плаћања у злату, пошто бенефиција из чл. 57 ст. II поменутог закона има се применити и на ту-