Branič

Број 5

,Б Р А Н И Ч*

Страна 2о9

жену страну, као страну која није припадала државама ратујућим противу Србије и Црне Горе. Ради велике интересантности разлога, којима Окружни суд заступа тезу о томе: да је тужена страна престала бити немачким подаником, што је у осталом и центар око кога се окреће читав спор, а и на коме је заснован поменути диспозитив првостепене пресуде, ми ћемо цитирати један део тих разлога из којих ће се јасно разумети и доцније одлуке како Апелационог, тако и Касационог суда. б) Тако Окружни суд у својим разлозима између осталог вели следеће: „По чл. 28 зак. о ликвидацији мораторног стања од 1920 год. „Плаћања по обвезама издатим у земљи и ван ње, а које гласе на злато или златну валуту а датирају од пре 12 јула 1914 год. извршиће се у динарима по средњем курсу БеоIрадске Берзе, израчунатом за време од 12 априла 1914 год. до 12 јула 1914 год.", — а по чл. 57 ст. II овим се не могу користити „држављани оних Држава, са којима је Краљевина Србија била у рату", — док по ставу I овога зак. прописа: „одредбе овог закона (т. ј. закона о ликвидацији морагорног стања у 1920 год.) којима се ликвидирају постојећи мораторни односи у Србији и Црној Гори, вреде за раније територије ових Краљевина и за физичка и правна лица, која су на дан 12-У11-1914 год. имала свој домицил на овим територијама". Поданство једнога лица с обзиром да улази у домен и јавног и приватног права, нити се може утврдити, нити доказивати оваквим или онаквим субјективним осећањем дотичног лица, већ се статус држављанства може доказивати само објекгивном оценом надлежних власти, које су дужне да оцене питање да ли лице у питању задовољава извесне услове или че за стицање односно губљење држављанства." в) Ову пресуду Првостепеног суда, чије смо разлоге горе цитирали, по незадовољству тужилачке стране Апелациони суд пресудом својом бр. 4698/30 преиначио је, у см. досуђивања по тужбеном тражењу, наводећи као разлог у основи супротан гледишту пресуде Првостепеног суда следеће: „Напротив Београдски Апелациони суд налази да је тужени обвезан да плати тужилачкој страни дужних 20.000 динара у злату односно у сребру по курсу Београдсе берзе на дан извршења пресуде а не по средњем курсу исте берзе израчунатом за време од 12 априла до 12 јула 1914 год., јер тужена страна ничим није доказала: да је пок. Б. постао држављанин било раније Краљевине Србије односно Црне Горе или које друге Државе, у минулом рату бивше савезничке Државе, или да је постао после рата Држављанин Југославије, а то је тужена страна по нахођењу Апелационог суда била дужна доказати ако је хтела да се користи наведе-