Branič

Број 6

.6 Р А Н И Ч-

Страна 291

збеђење једнога рода, за разлику од обезбеђења другог рода, на пример забрана је обезбеда једног рода — једне врсте, а прибелешка обезбеда другог рода — друге врсте, док би „начин обезбеде", био општи израз, па било да је реч о јемству, или обезбеђењима посреством залога, па како § 844. грађ. зак. говори само о способним начинима према једнаким вредностима, и налази се у оном делу 1. и III. части г. з. који говори о залогама, то се и његови прописи односе само на залоге, а никако на јемства, јер јемство не преставља стварно, већ облигационо право, и то тек онда, када се утврди да главни дужник није у стању дуг платити — § 829. грађ. закИз напред цитиране О- О. бр. 6828. од 17-У1-1906. г. видели смо, да је реч о замени оне залоге коју повериоц већ има у рукама, и до које је уговором дошао, те да он — повериоц, не мора ако неће, примити другу залогу, макар да она претставља једнаку вредност. Ми мислимо да је ова одлука дошла у спору, око избора врста залога, на пример, када дужник тражи скинуће пописа са покретних ствари, а одобрава интабулацију на непокретносг његову, или обратно, иначе би ова одлука била у колизији са начелном одлуком О. О. од 4-Х1-1927. г. бр. 7624. оштампаном код § 320. г. з. која је у осталом као начелна јача, а која гласи : „п р а в о и зб о р а и м а њ а з а ј а в н у п р о д а ј у, остављено је дужнику начелно по § 466. г. с. п. и тач. 13. правила Министарсгва Правде од 4-11-1874. год. № 354- прописаних код § 471. грађ. суд. пост. за извршење закона од 24-ХП-1873. г. и по томе, у сваком случају био повериоц приватно лпце, или Јавна каса, саслушање д у ж н и к а о и з б о р у имања за извршење досуде, неопходно је и п р в и у с л о в р а д а п о извршењима у о пш т е. Но сагласно § 320. г. з. по коме поверитељ има право да се наплати из своје залоге, ову измену имања, у колико би је дужник истакао при продаји за наплату заложног примања, треба дозволити само тада, кад је извесно, да дужник има још имања у толикој количини, да може залећи за исплату односног дуга; и да је оно још у таквом стању, да се без сметње и одутовлачења може одмах узети у попис за извршење осуде-" Као што се види ова је одлука императивна, по њој се замена залоге мора извршиги — ако схватимо да је смнсао речи „требати и морати"један н исти, — само ако је ова друга залога коју дужник нуди таква, да се може одмах и без одуговлачења узети у попис и продати, и да она претставља исту вредност, док је она одлука бр. 6828. од 17-У1-1906. г. оштампана код § 844. грађ. зак. пермисивна. Оно што се слаже и код једне и код друге одлуке то је, да се ово питање замене јавља, након већ добијене залоге на страни повериоца и који