Branič

Страна 292

.БРАНИЧ'

Број 6

залогу, чија се замена тражи, већ и.ма у рукама, што ириликом пописа није случај. Попис по забрани или пресуди има за циљ, да општу залогу преобрати у специјалну, док је у предњим одлукама реч баш о специјалним залогама, — које поверитељ има — било да му је нека покретна ствар предајом од стране дужника постала ручном залогом, било опег да је он путем интабулације стекао залогу над непокретним имањем дужника, па се продаја гаквих залога тражи. Према овоме на крају крајева, ми долазимо до истог резултата 1.) Да се дужник или његов заступник — § 468. г. с. п. мора саслушати шта у мопис даје, иа било да је у питању извршење забране, решења или пресуде, и да се оно што он одреди за попис, само ако претставља способан начин за обезбеду, мора првенствено у попис узеги. 2.) Кад је у питању одређивање продаје, и кад дужник истакне питање залоге, понудивши другу способну залогу, власт мора то уважити под претпоставком да су испуњени сви услови у предњој одлуци означени, па одобрио повериоц ту замену или не одобрио, само ако дужник није слободно уговарао залогу са поверитељем, или ако у случају претходне обезбеде пописа по забрани, није већ одредио шта у попис даје, јер би ииаче продаја имовине постала ништавна; 3.) Кад је у питању продаја залоге добијене уговором између поверитеља и дужника, па дужник приликом пописа те — вољне — залоге понуди другу залогу, која преставља довољну вредност која се има добити продајом за измирење дуга, и која би се могла одмах и без одуговлачења у попис узети и продати, ту замену требало би дозволити у смислу начелне одлуке О. О. од 4-ХМ897. г. Бр. 7624-, што можда не значи, да би се и морало дозволити, јер зависи од тога, да ли реч требати и морати, у овом случају, има једно исто значење. До овога закључка се долази отуда, што је ова одлука заиста начелна, и као таква јача од оне која јој се супрот-ставља (— Бр. 6828. од 17-У1-1906. г.) али је ова последња касније постала од напред поменуте, па или је у овој последњој (бр. 6828. од 17-У1-1906. г.) реч о замени залоге једне врсте, са залогом друге врсте, на пример, покретне са непокретном, или обратно, — док би у начелној одлуци бр- 7624. од 4-Х1-1897. г. била реч о замени залоге једног истог рода — једне исте врсте; или је питање замене вољно датих залога на један принудан начин, обавезан за све и свакога, — заиста питање о коме се још може дискутовати, те је отуда — ваљда — и дошта она реч „требало одобрити ' у место морало одобрити, како стоји у начелној одлуци бр. 7684. од 4-Х1-1897. г. Ми пак мислимо, да и у овом случају важи оно начело, д а и н т е рв е н ц и ј а поверитеља у о в а к в и м случајевим а, и м а з а ц и љ, д а н а п л а т и с в о ј дуг и н ишта више, а да ли ће то бити из овог или