Branič

Страна 320

Уписаии у именик адв, приправника: 1. Гошовић Велиша на вежби код адв. Атанасијевића Радована у Београду. 2- Шулејић Живздин Д, на вежби код адв. Чогурића Радована у Паланци. 3. Милетић Милорад на вежби код адв. Урошевића Чедомира у Трстенику. 4. Бадовинац Др. Данка на вежби код адв. Живковића Живка у Београду. 5. Кусовац Др. Лабуд на вежби код адв. Јовановића Рајка у Београду. Избрисани из именика адв, приправника: 1- Половина Војислав Ј. по одјави иринципала.

Позодом неправилне примене §§ 52 и 269 к. с. п. од стране неких судова, комора се обратила Господину Министру правде оваквом претставком: АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ Бр. 894. 21. апр ' ла 1932. год. Београд. Господину Министру правде, Извесни судови на подручју Београдског апелационог суда погрешно тумаче прописе § 52 и 269 К. с. п. те улогу приватног учесника на главном претресу своде само на изјаву о висини свога приватноправног потраживања. Према овој најновијој и незаконитој пракси пуномоћник једног осигуравајућег друштва на главном претресу по кривици лица оптуженог за намерну наљевину ради подизања осигурања имао би се само изјаснити о висини свога тражења, али не би могао залазити у питање кривице оптуженога иако од констатације: крив или невин зависи да ли ће његов властодавац оптуженоме исплатити осигурање од 1 милион динара. Исто тако по овој погрешној пракси пуномоћник породице убијеног на гл. претресу могао би само одредити висину погребних трошкова, али не би смео додирнути питање кривице оптуженога, од којег питања зависи 1 приватно-правни -захтев. Такође и приватни учесник, који је, лажно оптужен да је извршио какав злочин, био и у притвору не би имао других права сем да истакне висину захтева на име штете причињене тим лажним оптужењем. По овој немогућој пракси он се не би могао задржати на питању кривице оптуженога, који му је злонамерно угрозио- два најсветија правна добра: част и слободу. Незаконитост овакве праксе поред правне логике и духа читавог законика доказују још и прописи §§ 52 и 269 К. с. п. По § 52 приватни учесник који се на претресу појавло/је уз државног гужиоца има два основна права. Прво је његово право да у току извиђања и истраге државном тужиоцу и судији пружи сва средства и код њих предузме све радње у циљу не само поткрепљења тражења накнаде штете, већ и приналажења кривца. Друго је његово право да на главном претресу уз државног тужиоца самостално делује са истим правима као и овај. Овај законски пропис не поставља тежиште улоге приватног учесника на само питање материјалне штете, већ напротив његово дејство од самог почетка извиђаја распростире на важније питање: одговорности оптуженога.