Branič

Б Р А Н И Ч

Год. XVII (VIII)

Београд, јули 1932.

Врој 7

УРЕДНИШТВО:

ВЛАСНИК И ИЗДАВАЧ:

КНЕЗ МИХАИЛОВА БР. 33. АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ

Будимир Плакаловић

Главна карактеристика притвора јесте та, што Је његово трајање ограничено на врло кратко време, изрично одређено у законику о кривичном судском поступку. Даље, органи који су овлашћени да наређују притвор, чине го, по сопственој иницијативи, без ичијег предлога и упута. У главном, одлика је притвора та, да се њиме обезбеђује присуство лица, осумњиченог као извршиоца извесног дела, те да би исто могло бнти саслушано од надлежног истражног судије. После гог саслушања мора следовати или наређење истражног затвора или пуштање у слободу. Притвор се мора увек наредити, ако је у питању злочинство за које закон прописује смртну казну или казну вечиге робије, или за ко.је је пз закону остављен избор између поменутих казни и које друге казне (облигаторан притвор): а ако је у питању ко.је друго кривично дело, тада се притвор може, а не мора, наредити, ако се стичу још и услови побројани у т. 1—4 § 113. к. с. п. (факултативни притвор)Као што се зиди код облигаторног пригвора погребно је да ]е нзвесно лице основано сумњиво да је извршило злочин, за који закон прописује смртну казну или казну вечите робије, (материјално - правни услов), па да се против њега кареди притвор. Код факултагивног притвора, поред тога што се тражи да је извесно лице осумњичено за извршење „каквог другог кривичног дела", дакле, ван злочина о којима је напред било речи, (материјално - правни услов), потребно је да постоји један или више услова о ко.јима је реч у т. 1—4 § 113 к. с. п. (формалноправни услов), па да би се, тек онда, могао наредити притвор. О факултатизном прнтвору у § 113 к. с. п. имамо ово наређење: ,,У случају каквог другог кривичног дела, истражни судија може наредити да се осумњичено лице притвори." Да ли то сада значи, да се притвор мора наредиги, када су

О ПРИТВОРУ