Branič

Страна 380

„БРАНИЧ"

Боој 8

ријско-екоиомске јединице. На тај начин је Тиринген 1920 године од 6 малих држава створио једну. Све чланове Рајхсрата, чији број се мења према популацији, бирају земаљске владе, изузев једне половине пруских чланова, које бирају самоуправна провинцијска тела, односно берлински магистрат. Сви они, изузев ове половине пруских, морају бити чланови земаљских влада, а могу истовремено бити и чланови Рајхстага, што би било искључено, кад би Рајхсрат претстављао један горњи дом. Према једном непримљеном пројекту владе, чланови Рајхсрата нису везани ни за какве инструкције земаљских влада, чији су делегати, али ипак сви чланови из једне земље морају при гласању биги јединствени. Овај контрадикторни пројекат није никада постао законом, али у осталом за такав закон нема ни потребе. Сваки члан Рајхсрата је члан кабинета дотичне земље, те пошто је његов кабинет одговоран пред својим земаљским сабором, то је пред њим одговоран ц он, а поред тога он је одговсран и свом министарском колегијуму. Такав однос решава аутоматски проблем утицаја земаљске владе чији је он члан и делегат, на његов рад у Рајхсрату. Такав однос је и јемство да ће се чланови Рајхсрата, делегирани од једне владе, а одговорни пред том владом и својим земаљским сабором, у свом раду, специјално гласању, држати њених инструкција. Половина пруских чланова, које делегирају провинциске самоуправе праве изузетак, јер код њих овај однос према пруској влади у сабору у опште и не постоји. Један закон из 1921 год. даје овима потпуну слободу у свом раду. Све што се од њих захтева, то је само једна претходна заједничка седница и владине и поовинцијске половице чланова, на којој се еаветује о сваком идућем дневном реду у Рајхсрату без икаквих даљих обавеза. На овај начин, лишавајући 11руску јединственог иступа свих чланова у Рајхсрату, Вајмарски устав, покушава да ослаби пруски утицај у пословима Рајха. С друге стране устав жели да тиме пруским провинцијама укаже пут к аутономијама, односно ка пруском федерализму. Рајхсрат ниЈе у свом заседању везан за Рарсстаг. Заседава онде где је влада, те га влада сазива, одлаже или распушта по свом нахођењу, или кад то захтева трећина чланова. Устав не забрањује да Рајхсрат, као и пре Бундесрат, буде у сталком заседању. Рајхсрат је подељен у 11 сталних одбора, од којих су важнћ осам. У одборима свака земља има само један глас. Сваки одбор има своје специјално поље рада, те о свим предметима доноси одлуке прво он. На седницама одбора, које су тајне, претседаза један члан владе Рајха, државни секретар или директор, али претседавајући нема права гласа. Члан владе претседава и на седницама Рајхсрата,