Branič

Број 8

„Б Р А Н И Ч.

Страна 381

док је у монархији увек претседавао сам канцелар. Сваки члан владе Рајха има право ако жели, а дужност. ако се од њега тражи, да на седницама Рајхсрата или његових одбора узме реч, брани предлог, или даје тражена објашњења. Сваки члан Рајхсрата је у праву да лице, које му земаљска влада као специјалисту за неко питање додели, престави седници Рајхсрата или одбора. Ови могу дозволити да такво лице узме учешћа у саветовању, образложавајући захтеве члана, који га је увео. Видели смо да најважније функције Бундесрата, Рајхсрат није наследио. Не само да није наследио функције овог у законодавству, већ их није наследио ни у управи и судству. Бундесрат је имао право не само да сарађује, већ и да доноси уредбе, а то је право с њега прешло Вајмарским уставом на владу. На владу су прешла и права сарађивања при постављању државних чиновника, а на судове извесне судске функције. Рајхсрат је ипак задржао право законске иницијативе, које врши заједно с владом. Да би влада могла пројекат предложити Рајхстагу, потребан је пристанак Рајхсрата. Не дође ли до сагласности, влада пројекат може поднети, уз објашњење разлога Рајхсрата. Исто тако Рајхсрат потребује пристанак владе за своје предлоге, а не буде ли тај пристанак влада дала Рајхсрат, може свој предлог ипак поднети, објашњава.јући владино становиште. Док је за законодавне предлоге довољна обична већина, за уставне редлоге тражи се већина од две трећине. Рајхсрат, наследник негдашњег другог дома, има при доношењу закона само право суспензивног вета, или приговора. Ово право он употребљава у року од 2 недеље после изгласавања у Рајхстагу, и го преко владе. У овом случају оспорени закон се поново износи пред Рајхстаг. Не промени ли Рајхстаг закон у смислу приговора Рајхсрата, тада је претседник републике у праву, да у року од три месеца тражи народни референдум о спорном питању. Не употреби ли претседник то право, закон се сматра као и да не постоји. Али ако< је Рајхстаг с већином од две трећине против приговора Рајхсрата ј .оновно исти закон изгласаошретседник мора тај закон публиковати или референдум одредити најдаље за три месеца. Међутим ако је Рајхстаг против приговора Рајхсрата поново примио пројекат, којим се мења једна од уставних одредаба, тада је Рајхсрат у праву да сам захтева референдум у року од две недеље. Што се буџетирања тиче, ту је Рајхстаг везан за пристанак Рајхсрата утолико, што се нови издаци не могу унети, нити стари подносити без пристанка Рајхсрата, који може бити замењен на начин предвиђен у чл. 74 устава. Видели смо да. издавање уредаба припада влади, али ово правило није без изузетака. Ако се тим уредбама дају упуства за извршење закона Рајха, а то извршење спада у на-