Branič
Страна 488
„Б Р А Н И Ч"
Број 10
нују адвокате као управитеље стечајне масе и поравнања. Н о в е л о м кривичним законима од 9. X. 1931. бр. 121300 проширена је иадлежност среских судова за извесне преступе и тиме одтерећени окружни судови. Јудикатима највиших судова одстрањена је контроверза између прописа §-а 222. Закона о јавним бележницима и §-а 68. Правилникг о њему, тако да је од онда непријепорно да странке смеју и без јавних бележника а уз припомоћ адвоката провести оставинску расправу. У том погледу упућујемо на решење Стола седморице део Б. у Загребу од 23. VI. 1931. (штампано у броју 7/1931. „Одвјетника" у Загребу) и решење банскога сто^д у Загребу од 4. XII 1931. број 44441/31 (штампано у броју 3/1932. „Одвјетника"). Министарство правде обратило се свим Коморама и вишим судовима за мишљење како да се уреди институција бранилаца, спремно да евентуално изда и Уредбу, какву је заговарала једна од скупштинских резолуција Савеза. До данас Министарство није издало такву Уредбу, заустављено у својим добрим намерама мишљењем највиших судова, да се таква Уредба не би оснивала на закону. Овај Савез је током пословне године опетовано образложио Министарству законитост такве Уредбе, а уједно и хитну потребу њезина доношења. Коначно се решење чека. Пређашњи минисаар правде г. Љотић изјавио се спремним одобрити начелно и посебне тарифе за поједина правна подручја, које би тамо вределе до унифицирања грађ, парничног поступка. Те би се тарифе расправљале у одборима ас! ћос, састављеним од претставника дотичних Адв. Комора, апелационих и највиших судова те самога Министарства. На томе темељу није израђена досад ниједна посебна тарифа, већ су остале на снази оне које су још пре постојале. О општој тарифи било је, бар досад, преурањено говорити обзиром на несигурност, када ће ступити у живог ^нови парнични поступник у грађанским стварима. А треба признати да за тарифирање није најзгодније данашње време са психозом потискивања цена уопште и омаловажавања адвскатскога рада напосе. С овим бисмо исцрпли позитивне резултате у погледу лањских резолуција. Схватит ћете, да нам овакви и оволики резултати нису могли дати много ни снаге ни воље ни наде за даљње акције и замашније захтеве, чиме не канимо рећи, да смо у нашсму раду сустали. У колико смо долазили у прилику да неке од скупштинских захтева посебно 1 поновимо, доживели смо једнаку судбину. Тако нпр. тражили смо нромеиу Закона о радњама у §§ 60. и 352. с којима се ограничују заступничка права адвоката и омогућује