Branič

Страна 490

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

став. Међутим познато је, да је и без наше интервенције остало V самоме закону врло мало' од првобитнога пројекта. Споменусмо психозу противну адвокатима. Она се очитовала напосе у говорима неких посланика у Нар. Скупштини. Нападачи адвокатског сталежа добише одговор од самог госп. Министра правде и од неких посланика адвоката. Зато је Савез сматрао сувишним да посебно реагира на нападаје људи без потребног познавања ствари и објективности. Осим тога најбољи је одговор аутокритика нашега сталежа, која се очитује у томе што поједине Адв. Коморе преко својих Дисциплинских већа настоје репримирати пороке у адвокатскоме сталежу — јер ниједан сталеж није без порока — и тако својим р а д о м доказати да је фактичпи ниво сталежа у једнакој висини с његовим задатком а високо над приговорима било неупућених било злонамерних. Уколико у појединим случајевима органи министарства унутрашњих послова нису признавали законска ирава адвоката, интервенирали смо код г. Министра правде, који се у свакоме појединоме случају трудио да ствар уреди. Иначе је Савез настојао да одржи контакт међу појединим Коморама ида тако удовољи једноме од главних својих задатака: јединственоме њихову поступку. Већина наших Комора још је млада па је у интересу њихова престижа и успјеха требало добро пазити, како ће се Закон о адвокатима и која начела примењивати. У ту сврху јављале су поједине Коморе Савезу или обратно разне случајеве и мишљења настојећи да решења и поступци свију буду доведени у склад. Савез је посредовао искуства једних у корист других. Дакако да се таме поспјешавао процес међусобног упознавања, зближавања и солидаризовања свију прииадника нашега сталежа у држави. Морамо том приликом приметити да нема потребне јединствености у погледу осигурања адвоката т. ј. примепе §-а 118. Зак. о адв., што се даде иначе врло добро протумачити и испричати тиме, да ни поједине Коморе нису још сасвим на чисту о томе, како да коначно реше тај проблем. Тешкоћа проблема, који ни у другим државама није решен, чини разумљивим данашње разлике, али је у интересу сталежа свакако потребно да се оне испитају па да дође до што већег њихова ограничења. У томе правцу Савез је радио и ове године. Савез је био заступан и на коигресу М е ђ у н а р о дне Уније адвоката одржаноме 14—17. маја 1931. у Луксембургу. Опажања стечена на томе Конгресу показаше да организација нашега сталежа у Југославији и његов рад у Коморама ни најмање не заостаје за најнапреднијим сталешким претставништвима у другим државама. Претседник нашега Савеза изабран је у управу међународне Уније. И у