Branič

Страна 546

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

нуће ове забране с тога што је Држ. хип. банка није никако правдала, и срески суд томе захтеву сасвим правилно излази на сусрет, Апелациони суд налази, да забрану није требало правдати, па ништи ово решење и срески суд доноси друго којим одбија купца К. од овог тражења. Очигледна контрадикторност и недоследност, јер после свега што је у овом спору изнето, једино би се правни однос између Држ. хип. банке и купца К. могао расправити у редовном спору, а забрана је имала само служити као средство обезбеђења. Како овај спор Држ. хип. банка неће да води, то купцу К. не остаје ништа друго до да га он поведе. Са његовим ексцепцијама и начином одбране у овом спору успех му је више него сигуран. Штета што тај успех, поред свог несумњивог права, није овом приликом могао постићи, јер све док се односи парничара у редовном спору не пречисте, не може бити обезбеђења. Што је суд овде противно решио, налазимо да није био у праву, а ии у ком случају не може се овај случај узети као преседан или као весник неке нове праксе у нашим судовима. То је само један усамљен случај, који је, са многим другима, добио решење противно закону. Зато га и региструјемо да би га ценили и оценили и други правници, како га не би појела судска прашина. О. Б. Благојевић, адвокат Један случај из судске праксе о тумачењу § 872. у в. § 873. грађ. закона у в. § 295. кр. суд. пост. Н. Н. као пуномоћник тужиоца М. М. гужбом својом и на рочишту преставио је суду : Да је Мин. финанси.ја Краљев. Југославије на основу решења Министарства просвете Бр. 17891/27. имало исплатиги његовом властодавцу на име дужне закупнине 39.000 дин., али Мин. финансија ову дужну суму место његовом властодаоцу исплатило је 31-УШ-1928. год. П. Г1. по фалсификованом пуномоћију његовог властодавца ; за доказ чега је поднео решење Мин. финансија, као и извршну пресуду Апелационог суда Бр. 3989/30. а по кривичном процесу противу П. Г1. због дела фалсификата. Изјавио је даље да је његов властодавац примио од опт. П. П. 5000 дин. и са толико смањује своје потраживање према Министарству финансија, и како оно одбија да исплати његовом властодавцу ресто суму од 34.000 дин., то тужи суду Државу дугује тражени износ и није га исплатила његовом властодавцу 34.000 дин. са 6°/о год. интереса до наплате и т. д. Даље је навео да тужена страна по престављеном основу дугује тражени износ и није га исплатила његовом властодавцу, нити лицу од њега овлашћеном што се доказује извршном пресудом, сматра да опт. П. П. није учинио дело утаје према његовом властодавцу, јер није био у односу -пу-