Branič

Страна 572

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

ња са државним тужиоцем у погледу предузимања допуне извиђаја, ако се са захтевом државног тужиоца о томе не сложи, затражи одлуку кривичнога већа, које опет не би имало право, као што је речено горе, тај захтев одбити. Када је у питању срески суд (замољени суд), који има да изврши истражне радње по молби истражнога судије законодавац се изражава као и у § 92. од. III. ксп. Тако у § 99. од. II. ксп. каже се: „при извршењу тих радња (истражних) вреде и за среске судове прописи који вреде и за истражног судију". Овај начин изражавања законодавчевог и по слову закона и по логици истоветан је са изражавањем у § 92. од. III. ксп. И у једном и у другоме случају хтело се рећи једно те исто, и ако се на овоме месту до краја логички изведе тумачење Будимира Плакаловића, онда би срески судија имао право, да одбије извршење појединих истражних радњи, за које га је замолио истражни судија, да их изврши мотивишући то тиме, да је предлог државнога тужиоца у погледу те истражне радње за коју је замољен да је изврши нецелисходан, јер он и према противноме гледишту има иста права за извршење замољене истражне радње као и истражни судија. Овде долазимо опет на ону немогућност, да се незна који би орган био надлежан да реши ово посредно неслагање између среског судије и државнога тужиоца у истрази. Критикујући решење Београдског Апелационог Суда Кжа 15/32 год. од 3. II. 1932 године, Будимир Плакаловић тврди, да § 96. ксп., на коме је поред осталих прописа засновано ово решење, уопште не говори о односу државнога тужиоца и истражнога судије у извиђајима и да је баш услед тога поменуто решење лишено сваке законске подлоге. 6 ) Ово је схватање погрешно. Прва реченица § 96. од. I. ксп. гласи: „Ако државни тужилац нађе да извиђај није потпун, тражиће да се допуни' 1 . Не каже се у овоме пропису да се захтеву држав нога тужиоца за допуну извиђаја може истражни или срески судија противити. Сам цитирани текст категоричан је и упућује на једино могуће решење: да се захтеву државнога тужиоца за допуну извиђаја не могу противити ни истражни ни срески судија, а нема право ни кривично веће да тај захтев одбије, ако би му се истражни судија обратио за решење. * * * Принцип двостраности доследно је спроведен кроз нови судски кривични поступак. Постоји овлашћени тужилац (државни тужилац, приватни тужилац и приватни учесник као тужилац — § 6. од. V. ксп.) од чијег захтева по правилу зависи, хоће ли бити кривичнога поступања противу једног одређеног лица или га неће бити. Тај овлашћени тужилац, у

5 ) Ор сИ. стр. 234.