Branič

Страна 84

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

казе о плаћеној порези. Држава има прећутну законску хипотеку за дужну порезу на пренесеном непокретном добру, ако ова није старија од гри године, а пореске власти имају дужност старања, да се држава благовремено обезбеди за своја пореска потраживања судском хипотеком, као што то чине и остали повериоци дужникови. те да на тај начин онемогући застарелост потраживања. 21. јануара 1933. г. Београд. Влад. Ж. Мишић, адв.

Стечајни суд не може решавати и о износу пријављене дуговане порезе од стране државе, већ само о првенству наплате а гштање пак износа дуговане порезе спада искључиво у надлежност финансијских управних власти. У стецишну масу презадуженог Косте, поред осталих повериоца, пријавила се је и окружна финансиска управа за суму од 40.162.90 дин. дутоване порезе. На рочишту бранилац масе изјавио је, да не признаје износ пореза, пријављен од стране финансијске управе са разлога, што је у пријави назначено дуговање пореза до краја 1928 г. а стечај је међутим отворен 1. фебруара 1927. год., као и због тога, што се тражи пореза на зграде стецишног дужника, ма да овај зграде није имао. Са овим су се сложили и повериоци. Првостепенк суд донео је решење, којим се бранилац ове стецишне масе и пријављеии повериоци, који оспоравају држави износ пријављене порезе, упућују на редовну парницу противу државе, у којој парници да докажу да пореска управа има право само на једну трећину од приЈављене порезе. Истим решењем држава је упућена на парницу противу именованих повериоца ради доказивања, да има право на пријављену порезу од стране пореске управе за град Скопље. Касациони суд поништио је ово решење из следећих разлога: „Погрешно је суд упутио браниоца и именоване повериоце на спор противу државе ради доказивања да пореска управа за срезове скопски и качанички има права само на једну трећину пријављене суме дугованог пореза на продатом непокретном имању. Ово са разлога тог, што по чл. 93. Уредбе о осигурању и принудној наплати и ненаплатљивости порезе од 19-Х1-1928. г. Бр. 146.000 („Служ. Новине" ССС1У од 29-ХП-1928 г.) стечајни суд може решавати само о реду наплате иотраживања повериоца — а у овом. случају држави се не оспорава првенство у наплати, но само величина суме потраживања дуговане порезе. То пак питање по напред наведеном законском пропису, спада искључиво у надлежност