Branič

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 85

•односних финансиских управних власти. Осим тога, погрешно је нахођење суда, са ових истих разлога, и у погледу исплате порезе, дуговане на непокретном имању а из новца добивеног продајом покретности. Најзад, такође са ових истих разлога, а с погледом и на чл. 51. новог Закона о непосредним порезима, погрешно је нахођење суда у погледу оспоравања износа порезе на радњу и станове, да је државни правобранилац дужан, да у име државе доказује редовном парницом противу стечајне масе и стечајних повериоца, да држава има права на порезу пријављену од стране пореске Управе ,за град Скопље." Примедбе II оделења Касационог суда од 20-ХИ-1932. г. Бр. 8663.

Израз „злочниства" употребљен у § 480. под в., грађ. зак. има значај злочина, какав му даје кривични законик а не појам злочинства у обичном животу. За ексхередитаиију потребно је да постоји плуралитет кривичних дела. Тужилац Петар навео .је: да га је његов отац пок. Василије тестам-ентом потпуно искључио из наслеђа са разлога, што се је он — тужилац — како је тестатор у теста.менту изјавио, одао чињењу злочиних дела. Да би пак овај узрок за искључење из -наслеђа псстојао, потребно је, да се је трајно бавио вршењем злочиних дела и да је такав био у моменту смрти тестаторове. За доказ, пак, да је тужилац баш у том времену био доброг владања и потпуно исправан грађанин, поднео је уверење општинског суда. С тога је молио суд да поменути тестаменат поништи. Тужена страна навела је, да је пск. Василије тужиоца искључио из наслеђа на основу § 480. грађ. зак., јер је тужилац пресудом првостепеног суда, која је постала извршна осуђен иа осам година робије за четири злочина дела и на пет година полициског надзора. Зато је тражио да се тужилац одбије од тражења. Окружни суд у Шапцу нашао је, да овде нема места примеии § 480. грађ. зак., 'јер се по том законском наређењу за искључење из наслеђа тражи, да се је дете одало на харање, крађу и друга злочинства, т. ј. тражи се плуралитет кривичних дела злочине природе. Међутим из поднетог уверења општинског суда види се, да се је тужилац после изречене казне по споменутој пресуди првостепеног суда један дуг низ година, па све до очеве смрти добро владао и живео као исправан грађанин. Зато је пресудио да се је тестаменат пок. Василија редуцира у висини законског дела тужиочевог, који се састоји од половине целокупне заоставштине тестаторове. Ову пресуду одобрио је Апелациони суд.