Branič

Ерој 2

.Б Р А Н И Ч"

Страна 87

и да је том сведоџбом и поменутом пресудом утврђено, да је тужилац одговарао и био осуђен за два кривична дела, крађу коња и силоваше и тек по том своју одлуку донесе." Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у акту од 31-ХП-1932 г. Бр. 11825 дао следеће противразлоге : „Наш грађански законик у своме § 47 поставља, као основно правило, право деце на известан законски део наслеђа. Ово је начелна одредба. која се, по правилу, увек има применити. Одредбе § 480. грађ. зак. су, по својој битности, чисто изузетне природе, па се по познатом правном начелу: ехерпопез зип! зЈпсИббЈгпае ш*егрге1а1шшз имају што уже тумачити, што важи и за појављени случај из § 480. в., грађ. зак. У конкретном случају појављују се два спорна питања: питање тумачења става „ако се на арање, крађу и друга злочинства дало" и питање о евентуалној рехабилитацији тужиоца Петра часним животом. По првом питању Апелациони суд стоји на гледишту да се појам злочина из § 480. грађ. зак., има тумачити по одредбама кривичног права и то прво, што се цела ова одредба са већ изнетих разлога, има рестриктивно тумачити, па како је појам злочина из кривичног права много ужи и ограничеиији од појма злочина у обичном животу, то се има остати при правној дефиницији. Затим, примењујући начела, истакнута у §§ 8. и 10. грађ. зак. апелациони суд налази, да се приликом дефиниције појмова, које ие објашњава грађански законик, има на првом месту потражити та дефиниција у другим законима, односно у кривичном законику, што је овде случај, па тек ако је нигде нема, онда је логично стварати. Најзад, тумачећи вољу законодавчеву, апелациони суд констатује, да је после доношења грађанског законика ступио на снагу стари кривични законик од 1860 год., после чијег је доношења грађански законик у више махова био мењан и допуњаван. Па кад законодавац није овом применом нашао за потребно да мења пропис § 480. в., грађ. зак., има се узети да је сагласан, да за појам злочинства важе прописи кривичног законика. Све ово у толико пре, што израз „арање", употребљен у овом законском пропису, одговара данашњим појмовима разбојништва и опасне крађе, дакле еминентно злочиних дела. Са изложеног, апелациони суд налази за умесно, да остане при своме ранијем тумачењу овог законског прописа. Прелазећи на друго истакнуто питање, Апелациони суд претходно налази, да се § 480. грађ. зак., обухваћен у својој целини и са већ изложених разлога рестриктивно тумачен, односи у опште на непоправљиве случајеве: мењања вере, напуштања родитеља у беди и невољи, одавања порочном и "злочином животу. Та непоправљивост нарочито је наглашена у последњем ставу овог законског прописа, где