Branič

Страна 88

„Б Р А Н И Ч"

Боој 2

се предвиђа могућност поправке детета, оданог блудном и раскошном животу. у изразима: ,, и опоменуто, није хтело одустати од тога " Не упуштајући се у граматичко тумачење овог прописа и оцену, да ли се наведени став односи само на случај под г., или би се могао односити и на случај под в., Апелациони суд налази, да конкретан случај ни у колико није непоправљив, јер је пресудом првостепеног суда утврђено, да се тужилац Петар после одлежања казне, несумњиво у очима закона рехабилиговао доцнијим часним животом и то за живота тестаторовог, тако, да, чак и кад би се и узело, да су у извесно време постојали услови из § 480. в., грађ. зак. они више нису стајали ни у времену тестирања, ни у времену смрти завештаочеве. Према томе, кад § 480. грађ. зак. почиње набрајање узрока искључења из законског дела наслеђа са поступком мењања вере и грубим гажењем дужности из § 127. грађ. зак., па наставља са одавањем злочину и пороку, и за овај последњи случај предвиђа рехабилитацију, онда се, по нахођењу Апелационог суда, у вези §§ 8. и 10. грађ. зак. има узети, да случај из § 480. в., грађ. зак., о коме је овде реч, може опстати као узрок за искључење из законског дела наслеђа само тако, ако је евентуални наследник већ толико огрезао у злочин, да је постао непоправљив или да је давао такав доказ у тренутку тестирања и смрти тестаторове. Међутим овде нема никаквих доказа о рђавом понашању тужиоца Петра у времену од извршења казне и писања тестамента, док је поднетим доказима правилно оцењеним у првостепеној пресуди несумњиво доказано, да је последњих петнаест година живео часно и поштено. Гледиште, овде заступљено у осталом није само гледнште Апелационог суда, већ и гледиште науке о наследном праву. То гледиште заступају: Аранђеловић: Наследно право 1925. и Ап(1ег$: СтипдгШ с/е5 ЕгћгесМз 1910 стр. 130 (за аустриско право) који истичу да разлози за искључење из наслеђа морају постојати и у време тестирања и да траје до смрти тестаторове. „Напослетку, у вези свега изложеног, нарочито имајући у виду потребу рестриктивног тумачења и безнадежан карактер основа из § 480. г. грађ. -зак. Апелациони суд истиче и плуралитет кривичних дела, изложен у § 480. в., грађ. зак. Чињеница, утврђена поднетом пресудом и сведоџбом сведока г П., судије овога суда, да је тужилац Петар одговарао за више кривичних дела, не може се узети као узрок из § 480. в., грађ. зак. Из самих доказа види се да су до сада утврђена дела, крађа коња и силовање неке бабе извршена у веома кратком размаку времена и обухваћена можда једном пресудом, може бити доказ о томе да је тужилац Петар у извесно доба свога живота извршио извесна дела у реалном стицају. Из тога међутим закључивати да се је ,,одао" на арање и крађу