Branič

Страна 100

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

ходном грађанско-правном питању, па се та одлука и доноси пре него се пресуди кривична ствар. На овај начин избегнуто је обраћање нарочитом грађанском суду и грађанском парничном поступку, који је много спорији, и за странке скупљи. Спајањем ових двеју инстанција у једну једину — кривични суд, који обе ствари, и кривичну и грађанску, пресуђује по правилима која важе за кривични спор, само кривично поступање постаје много брже, упрошћеније и јевтиније. С друге пак стране, у кривичном поступку у погледу кривца и кривичног дела влада начело истраживања материјалне, апсолутне истине, и спроводећи ово начело доследно кроз цео кривични поступак, мора се дати могућност суду да и у испитивање грађанско-правних односа (ако од њих зависи решење каквог кривично правног питања) унесе потпуну светлост, што је могуће једино путем изналажења материјалне истине- Без овога, решење кривичног питања, ако се суд ослања на формалну, релативну истину, утврђену у грађанско-правним односима, може бити непотпуно, чиме би био промашен циљ кривичног поступка јер у њему не би била утврђена права истина. Да би ову неједнакост избегао у кривичном поступку, закон је поставио правило да и за доказивање таквог претходног питања важе прописи који вреде за доказивање у кривичном поступку. Иа тај начин спроведено је јединство начела истраживања материјалне истине у кривичном поступку. Тако се има разумети крај I одељка § 4. где закон каже: „ . . . . кривични суд ће истовремено расправити и та пптања и то по прописима који вреде за доказивање у кривичиом поступку". Поред оног отступања од постављених правила о надлежности судова у корист кривичног суда, закон је у погледу решавања ових прејудицијелних питања поставио још једно отступање: отступање од постављених правила за доказивање грађанско-правних односа Ако се прво отступање може правдати правилом да кривични суд, који суди о кривичној тужби, може судиги о свима приговорима на такву тужбу, у виду грађанско правних питања, релевантних за кривични спор, ово друго отступање може се правдати само разлогом целисходности и потребом јединства начела изналажења материјалне истине, што Је циљ кривичног поступања. Према свему досада изложеном, постављајући принцип да се у кривичном спору, а у грађанско-правним питањима, када од њиховог решења зависи и решење каквог кривичнсправног питања, има потпуно, а са јединим изузетком предвиђеним у § 4. од. III. к. с- п., спровести начело истраживања материјалне истине, законодавац је прекршио два основна правила: правило о надлежности грађанских редовних судо-