Branič

Број 3

.БРАНИЧ*

Страна 101

ва да суде грађанско-правне спорове појединца, и о начело диспозиције странака доказима у грађанском спору, г. ј. о начело формалне, релативне истине, која се једино истражује у грађанском спору. III. Ближе расматрајући ова два отступања од опште посгавл,ених правила, која смо горе изложили, закон у погледу нлдлежности кривичног суда да суди о једном грађанскоправном односу није поставио никаква правила, нити сграничења. И ако би можда кривични суд по своме устројству (судија појединац) среског или окружног суда, веће од три или пет судија) био материјално, апсолутно ненадлежан да суди о грађанско-правном односу, кад би био само грађански суд, ипак ће он као кривични суд моћи да реши тај грађанскоправни однос, само ако се он јавља као питање од чијег претходног решења зависи решење кривично-правног питања, које је пред њим на решењу као главна ствар. Тако например, судија појединац среског суда моћи ће, противно § 5. та- 1. зак. о установљењу среских и окружних судова, да суди о једном имовинском праву које премаша суму од 5000 - динара, ако је решење тог имовинског правног односа прејудицијелно кривично-правном питању о постојању кривичног дела самовлашћа из § 383. крив. зак., за чије је суђење иначе надлежан тај судија — § 9. тач. 2. у вези § 8. крив суд. пост. И у примеру који смо у почетку навели, овај ће судија судити о својини забрана чија вредност можда износи и вишеструку вредност онога зашта је он надлеж-ан, само ако се то питање пред њим у кривичном спору поЈави као спорно, а од његовог решења зависи постојање кривичног дела, већа или мања кажњивост учиниочеваIV. Друго отступање, које је закон учинио, као што смо раније навели, састоји се у усвајању теорије доказа и за доказивање грађанско-правног питања, као прејудицијелног у кривичном спору. Усвојивши у кривичном поступку теорију слободног судијског уверења — § 274. к. с. п. закон је као што смо већ навели, усвојио исту ту теорију доказа и у погледу доказивања грађанско-правних односа, без обзира на доказну теорију, која је усвојена за грађански парнични поступак. Такав се случај појављује данас на подручју Касационог суда у Београду где је у грађанским споровима, а по зак. о пост. судском у грађ. парницама од 1865. усвојена теорија законских доказа, сасвим супротна теорији слободног судског оцењивања доказног материјала, примљеног у нов- крив.