Branič

Страна 108

,Б Р А Н И Ч"

Број 3

се наш сељак врло лакомислено и често без потребе задужује) и спречи стварање сељачког пролетаријата, старајући се на тај начин и у крајњем циљу да одржи благостање својих грађана и своје земље у опште. Из досада изложеног излазило би, да су прописи §§ 115, 116 и 397. грађ. зак. схваћени на начин професора г. Аранђеловића, које смо тумачење и ми прихвагили, а на име да отац има за свога живота законску дужност давања мираза својој кћери приликом удомљења и пропис § 471. грађ. суд. пост., који наређује да земљорадник не може отуђити од свог непокретног имања 5 дана орања и кућу са окућницом — у колизији, кад је у питању миразодавац — земљорадник, јер је и пренос непокретности очеве у својину његове кћери, несумњиво отуђење — право сопствености тога имања прелази с једног правног сопственика на другог, као што бива и код сваког другог отуђења. — Ова колизија поменутих законских прописа и јесте прави разлог неједнакој судској пракси при решавању овога питања и разлог да извесни правници сматрају, да отац земљорадник давањем непокретног имања у мираз својој кћери, врши једну од својих законских дужности, те се такво давање не може сматрати отуђењем у смислу § 471. грађ. суд. пост., па отац — земљорадник отуђење у томе циљу — у циљу давања мираза, може извршити без обзира да ли има још да му остане онолико земље, колико земљорадник по овоме законском пропису не може отуђити. Међутим, по нашем мишљењу, ова судска пракса — пракса да се приликом давања мираза кћери од стране оца земљорадника не води рачуна о пропису § 471. грађ. суд. пост. и мишљење извесних правника које иде у прилог тој и таквој пракси — погрешно је, како са чисто правничке и законске тачке гледишта, тако и са гледишта правног опортунитета, који, при решавању спорних питања у праву, свагда ваља имати на уму. Рекли смо, на име, да је пропис § 471. грађ. суд. пост. пропис јавно правне природе, издат у општем интересу, у интересу државе као правне заједнице свију њених грађана. Главна карактеристика ових законских прописа је у томе, да имају бити поштовани и извршивани од свију и свакога, да на примену истих мора пазити свако, а нарочито и по својој званичној дужности државни органи и да имају бити примењивани стриктно онако како гласе, без икаквих примеса, ужих или ширих тумачења, јер би таква тумачења често доводила до изигравања и неправилне примене истих, а то би по државно-правни поредак, због чије су заштите ти прописи и издати, било штетно, што се ни у ком случају, имајући на уму крајњи циљ који је законодавац издавањем истих хтео постићи, несме допустити.