Branič

Број 3

„В Р А Н И Ч'

Страна 1П

смислу те речи, он ће увек наћи начина и могућности да своју кћер лепо удоми и да јој приликом удомљења да потребан мираз, ради њеног угоднијег живота, а да зато тај мираз не даје у непокретном имању, кога ни он нема онолико, колико по пропису § 471. грађ. суд. пост. као минимум за своје и своје остале породице издржавање треба да има, јер, ни разлози хуманости, ни опортуности не налажу да сиромашан отац од тог свог малог непокретног имања, од кога живи он и може бити још друга његова многобројна породица, даје кћери мираз, а њему не остане ни онолико, колико му је најпотребније да тај живот одржи — па несумњиво да ни законодавац није на то мислио у прописима §§ 115., 116. и 397. грађ. зак., јер да је тако мислио, он би у пропису § 471. граћ. суд. пост предвидео овај изузетак. ^бог свега овога, потреба правилног судства и уједначене и правилне примене поменутих законских прописа, налажу, да Општа Седница Касационог Суда, узевши у оцену све разлоге и за једно и за друго од напред поменутих мишљења, ово питање што пре регулише својом општом одлуком и да се по истоме прецизно изјасни, како би судске одлуке биле једнообразне, а све дотле, по нашем мишљењу, судови имају примењивати закон онакав какав је, без обзира на ма какве сентименталности или хуманост, а с обзиром на јасно изражену вољу законодавчеву у пропису § 471. грађ. суд. пост. и јасно одређени циљ, којим је, институишући овај залонски пропис, хтео постићи.

Бора Јанковић, адв. из Скопља. ДА ЛИ ВАЖИ § 375а КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ ? Пропис § 375а казненог законика за Краљевину Србију (у даљем тексту називан стари кривични закон), налази се у трећој части тога закона која садржи прописе „о казњењу иступања." Нови кривични законик од 27-1-929 г. добио је за целу државу обавезну снагу 1 јануара 1930 године. По чл. 4 Закона којим се стављају на снагу и уводе у живот Кривични законик, Законик о сутском кривичном поступку и закон о извршивању казни лишења слободе, даном 31-ХП-929 г. престали су важити сви општи кривични законици па међу њима и казнени законик за Књажевство — Краљевину Србију од 28 Марта 1860. На дан 31-ХП-929 год. требала је, дакле, престати да важи у целини и част трећа старог крив. законика. Али како до тога дана није био донет јединствени закон о иступима, јер је закон о иступима одвојен од кривичног законика, то је силом прилика донета новела (од 3.