Branič

Страна 120

,Б Р А Н И Ч"

Бро| 3

неудата кћи пок. Думитра, има право уживања, спреме, издржавања и пристојног удомљења из имовине пок. Думитра и то на половини целокупне пописане имовине. Окружни суд у Зајечару осудио је тужену Јону, да као тестаментална на следница пок. Думитра даје тужитељици по тридесет динара на име њеног девојачког издржавања и да јој да 1000 дин. једном за свагда на име. девојачке спреме и удомљења, Ову пресуду одобрио је и Апелациони суд. Суд је при том нашао да тужитељица нема право да тражи, да јој се за издржава ње одвоји половина од заоставштине пок. Думитра, јер на то ни једним законским прописом није овлашћена а сам термин „издржавање" значи давати некоме нешто ради одржавања егзистенције. Касациони суд примедбама свога II одељења од 223-ХТ 1932. г Бр. 8297 поништио је пресуду Апелационог суда са разлога „Одобравајући пресуду окружног суда Апелациони суд је погрешио, што је тужиљи Милеви досудио издржавање у новцу а не у натури, како је она то у тужби и тражила и на шта по § 397 грађ. зак., као кћи умрлог Думитра, има права, јер је право девојачког издржавања из имовине умрлог јој оца, по наведеном законском наређењу стварно а не тражбено право." Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је дао следеће противразлоге ,.По § 397 грађ. зак., кћери, заостале на имању очевом после смрти његове, имају право уживања, издржавања, снабдевања и пристојног удомљења по постојећем обичају а из имовине заостале по смрти очевој. Дакле, кад је закон изрично предвидео каква права има женско дете по смрти очевој, у случају, да није наследник истог, Апелациони суд налази, да реч „уживање" не може значити и право уживања заостале имовине у натури, одвојено од наследника, као неко стварно право, како то Касациони суд у својим примедба ма налази, већ то може бити само тражбено право, обезбеђено једном врстом специјалне залоге терета на заоставштини, које би се могло остварити тек у случају, ако одговорни наследик за уживање заосталог женског детета не би истоме давао потребно издржавање, односно уживање. Према томе, кад је окружни суд, по схватању Апелационог суда, правилно извидио и помоћу вештака утврдио износ пристојног уживања издржавања, које по постојећем обичају може дати заоставштина пок. Думитра за његову кћер тужиљу Милеву и на плаћање истог осудио тужену Јону, то је тиме тужиља добила сатисфакцију за своје тужбено тражење, у колико јој се може по § 397 грађ. зак. признати." Општа седница Касационог суда усвојила је примедбе свога II одељења и ове противразлоге одбацила. Одлука од 4-Ш-1933. г Бр. 1579.