Branič

Страна 126

,Б Р А Н И Ч'

Број 3

Пресуда грађанског суда не веже кривични суд у погледу оцене питања постојања кривичног дела или кривичне одгоговорности учиниоца. Сведоцима се не може доказати лажност положене главне заклетве по пресуди грађанског суда, ако доказивање сведодоцима није допуштено по § 242. грађ. суд. пост (Пресуда Касационог Суда у Београду, Кре. 534 од 11 X 1932). Вукосава и Оливера М. у грађанском спору са тужиоцем Стојаном, због дуга, положиле су 17 маја 1932 заклетву досуђену им пресудом Окружног суда Бр. 854/32, а на околност, поред осталих, и да тужиоцу ништа не дугују на име остатка дуга од узете робе у тужиочевој радњи. Државни тужилац у Врањи поднео је противу Вукосаве и Оливере 7 јуна 1932 год. оптужницу КТ 78/32, оптуживши их да су се пред судом лажно заклеле, чиме су учиниле злочинство из § 144. од I к. з. По приговору обеју оптужених Скопљански Апелациони суд донео је решење Бр. 89 од 5. јула 1932 год. којим је решио да нема места оптужби противу Вукосаве и Оливере, те обуставља даље поступање по овој оптужби у смислу § 208. ксп., и то из ових разлога. „Из приватно-правних односа између приватног учесника Стојана, трг с једне и окривљених с друге стране, који су основи главне заклетве расправљени извршном пресудом Апелационог суда у Скопљу, и окривљенице сада, раније у поменутом спору тужене, положише за клетву на околности понуђе им од стране тужиоца, сада при ват учесника, не може се закључити постојање претстављена крив. дела или ма којег другог; Досадањим кривичним поступањем утврђено је да су и испитани сведоци показали само оно што и саме окривљене на саслушању своме и у приговору на ову оптужбу признају да су пазаривале у радњи прив. учесника и оца му Остале пак последице које произлазе из ове куповине и продаје обавезе на плаћање и гашење те обавезе расправљене су у грађанском спору, те се сада у крив. спору не могу узимати другачије него као доказане." Врховни државни тужилац поднео је захтев за заштиту закона, који је повређен горњим решењем Апелационог суда, а наиме пропис § 4. ст I и II крив. суд. пост., пошто разлози са којих је Апелациони суд нашао да нема места оптужби не обухватају ниједан од разлога наведених у § 208. кр. сп. па према томе не могу бити разлог за нестављање под оп тужбу Апелациони суд је оваквим решењем противно § 210. ксп. прејудицирао одлуци суда о главној ствари. Касациони суд у Београду, пресудом својом Кре. 534. од 11 октобра 1932 год. уважио је поднети захтев за заштиту