Branič

Број 3

.БРАНИЧ'

Страна 131

је је изрекао избрани суд, састављен онако, како су се парни чари уговором сагласили, а не и оне, које буде изрекао избрани суд, састављен противно реченом уговору Јер, и ако је суд правилно вашао, да се парничари могу сагласити, да им спорове, за које је по закону редовно надлежан да суди редован — државни суд и по коме се могу равнати — § 433. грађ. суд. пост — суди избрани суд и да могу уговорити, да ће се задовољити пресудом избраног суда без права на жал бу, ипак се ово одрицање на жалбу има само тако разумети, ако је избрани суд доиста састављен онако и од оних личности, како су парничари уговорили или, ако се је избрани суд у суђењу кретао само у оним границама како су парничари уговорили или се сагласили. Иначе, ако састав избраног суда не одговара уговору или је избрани суд прекорачио дану му власт уговором, незадовољна страна има права жалбе, на пресуду избраног суда због ових махна, јер би таква пресуда била противна уговору и сагласију парничара. Погрешно се је суд ожалбеним решењем огласио ненадлежним за пријем и решавање жалбе, већ је имао само да решава о умесности или неумесности исте с обзиром на споменути уговор парни чара. Исто тако, погрешно суд налази, да је избрани суд апсолутно надлежан за све спорове, за које се парничари сагла се — § 433. грађ. суд. пост., већ, на против, избрани суд апсолутно је надлежан само за спорове, побројане у § 434. грађ. суд. пост " Примедбе III одељења од 28-ХН 1932. г. Бр. 9214. Сведоцима се не може доказивати да је неко лице својеручно писало и потписало извесно писмено — § 242 Г. С. П. Тужилац Божидар тужбом својом преставио је да је 21 августа 1921 год. купио од сада пок. Стевана извесно имање, а за суму од 8.000 дин. коју је куповну цену одмах и исплатио Стевану, а имање добио у државину по исплати куповне цене. Како преставници пок. Стевана и то уд. Даринка и Браћа Василије и Божидар не признају ову купо-продају то је тужио суду ове и молио суд да пресуди да уговор о купопродаји закључен између њега и пок. Стевана има важити. За доказ постојања овога уговора између њега и пок. Стевана поднео је својеручно писану и потписану квиту поч. Стевана. Тужени у одговору на тужбу и на рочиштима нису при знали да је исправа — квита — коју тужилац подноси, писана и потписана од стране поч. Стевана, па моле суд да тужиоца одбије од тражења, јер постојање уговора није ничим утврђено. Немогавши да прибави аутентичан рукопис и потпис поч. Стевана ради вештачења рукописа у квити, тужилац се позвао на сведоке, који су били присутни погодби и сачињавању саме поднете квите, и који ће посведочити само да је