Branič

АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

Надлежност Државног Савета по закону о општинама Реч је искључиво о надлежности Држ. Савета у ст III чл. 170. зак. о општинама, по коме се пропису све жалбе на решења надзорне власти по овоме закону изјављују Држ. Савету Општа Седница Државног Савета, по овоме питању, донела је два решења, која су обавезна за одељења. Прво решење гласи „Надлежност Државног Савета, као врховне управне власти по ст III. чл. 170 зак. о општинама (српског) није укинута чл. 52. зак. о Држ. Савету и упр. судовима.) ( Држ. Савет, О С. Бр. 9413 од 12 марта 1927) *) Друго решење гласи „Надлежност Државног Савета по ст III чл. 170. зак. о општинама укинута је чл. 76. Зак. о унутр. управи.) (Држ. Савет, О. С. Бр. 2505 од 20/22 јуна 1931.). Шта ова решења у ствари значе? Да ли се' она односе„на исто правно питање или на два разна правна питања? Да ли се искључују или допуњују ? а. У првоме решењу Бр. 9413 реч је о надлежности Државног Савета као врховне управне власти, што значи да то решење није обухватило и његову надлежност као управног суда. Пре свега, Општа Седница је незгодно употребила термин „врховна управна власт " По закону о општинама Државни Савет у опште нема надлежност управне власти, па ни врховне. Извесни органи општински врше и управну власт у пренесеном делокругу (напр. општ суд), али Државни Савет н е врши никад управну власт по зак. о опш т и н а м а. Државни Савет по закону о општинама имао је у главном две врсте надлежности једну као врховни орган општинске самоуправе — али и у том својству ван јерархије управне власти —- да одобрава извесне одлуке општ збора и одбора — чл. 33. и 86. Зак. о општ., или као врховни надзорни орган над општинском самоуправом, да решава сукобе између општинске и надзорне власти, чл. 149. 152. 157 158. Зак. о општинама; и другу, као административни суд, да расматра жалбе против оних одлука и решења надзорне власти, одн.