Branič

Страна 140

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

теријалну штету услед смрти свога брата Б., те се имају од бити од свога тражења. Што се тиче умесности тражења накнаде штете од стране конкубина у принципу, суд је претходно нашао да се Касациони Суд у више прилика својим одлукама изјаснио да конкубина има право да тражи накнаду штете на основу чл. 1382 грађ. зак., 1 ) када је услед несрећног случаја погинуо човек с којим је она заједно живела. Прелазећи на случај тужиље Т., суд је нашао да Је г-ђица Т живела заједно са пок. Б. у Паризу, прво у ул. Ш., затим у ул. Ж. В., да је живећи и у једном и другом стану сматрана од суседа и осталих као његова венчана жена, да је за све ово време она водила кућу, и да је пок. Б. давао потребна сред ства за живот као домаћин куће. Али суд је нашо да је сума од 150.000.— франака, колико је г-ђица Т тражила на име накнаде штете, претерана с обзиром на висину износа колико је дотле примала од пок. Б., те сматра да има довољно основа да се г-ђици Т призна на име накнаде штете сума од 60.000 франака, која се сума има смањити за једну четвртину због делимичне кривице самог Б. што је до несреће дошло, те се према свему наведеном мајор III. има осудити да плати г-ђици Т на име накнаде штете 45.000.— франака. У погледу г-ђице К. и њеног детета, суд је нашао да је г-ђица К., која сада станује у Ри Оранжису, живела са пок. 6. од 1921 год. и то прво у Паризу, а затим у Ри Оранжису, да се као мати старала око подизање своје кћери која има сада 8 година, да су г-ђица К. и пок. Б. ово дете признали за своје пред општинским судом 17 јануара 1924. год., да је пок. Б. долазио с времена на време у Ри Оранжис код г-ђице К. и детега и да им је стално давао издржавање, које је по сведочанству М. износило 600.— франака полумесечно, и да је г-ђица К. издала 3.000.— франака за болничке трошкове и сахрану по. Б. — Даље је суд нашао да је утврђено да је пок. Б. отац детета и да је са свега изложенога његова смрт при чинила стварну штету г-ђици К. и њиховом детету Прелазећи на оцену питања висине накнаде штете, суд је нашао да је захтев тужиље К., која је тражила да јој се досуди 100.000.— франака на име накнаде штете и 5.000.—• франака годишње на име издржавања детета, претеран и с тога, с обзиром на све наведено, сматра да би тужиљи К. требало досудити на име накнаде штете 40.000.— франака и за издржавање детета 4.000 франака годишње. Али како се и овде има износ да смањи као и у горњем случају за једну четвртину због делимичне кривице пок. Б., то се мајор Ш.

!) Чл. 1382 С. с1у гласи Свака људска радња, која другом проузрокује штету, обавезује онога чијом је кривицом наступила да је накнади.