Branič

Страна 146

.БРАНИФ

Број 4

ника, на строги затвор, за дело безчастеће* природе, за које је предвиђена казиа робиј е, т р е б а осудити и н а г у б и т а к часних п р ав а? Јер било је судова који су стајали на гледишту, да се у таквим случајевима дотично лице не може осудити и на губитак часних права, због тОга што о томе у посебном делу није ништа речено. Али, противници овог мишљења истицали су, оправдано, да се у таквим случајевима долази до једне нелогичности: да се за једно дело лакше природе, као што је на пр. дело крађе из § 314 Крив. законика, извесно лице осуди и на губитак часних права, само зато што је осуђено и на казну строгог затвор а,") док, по том миш љењу, за једно дело теже природе а, рецимо, исте врсте, на пр. дело опасне крађе из § 316 Крив. законика, за које је предвиђена казна робије, да не буде осуђено н а г у б и т а к ч а с н и х п р а в а, иако је, с обзиром на § 70 и 71, осуђено на казну строгог затвора. У овом смислу је и одлука Касационог суда у Београду бр. 4996 од 7 априла 1931 године, а ) по којој се одредба § 46 морала применити и за случај, да није у санкцији предвиђено, само ако је дело дифамног карактера, а осуђен је на казну строгог затвора. Разлози на којима је заснована та одлука су следећи: „Иако је опт. Р. за дела, за која је од поротног суда оглашен кривим, осуђен на сгроги затвор, ипак је државни суд погрешио што је позивајући се на § 46 од. III. Крив. законика одлучио да се оптужени не осуђује и на губитак часних права, јер и ако у § 316 Кр. зак., за које је дело оптужени и осуђен, није изрично предвиђен губитак часних права, ипак се исти има увек досуђивати за то дело, јер је дело безчастеће, а и у општем пропису о крађи (314 кр. з.) предвиђен је тај губитак, те је логично да и веће кривично дело из § 316 Крив. зак. од оног у § 314 Крив. зак. повлачи тај губитак и ако исти није изричито означен." Овакво гледиште, бар до измена и допуна од 1931, изгледа да је заступао и Сто седморице у Загребу. (Види одлуку КРЕ 171/30/4 од 14 јуна 1931 године, објављену у „Правосуђу" бр. 10, октобар 1932 год., страна 643). У тој одлуци Сто седморице вели: „Кад суд може да изрече споредне казне, наведене у § 35 К. з., речено је у §§ 46 и 49 К. з. У оба случаја § 319 К. з. предвиђа губитак часних права. Из слова закона види се дакле, да се кривац из § 319 К. з. има да

*) Пре измена и допуна овог законског прописа од 9 октобра 1931 год., без обзира на вредност покрађених ствари, при осуди на строги затвор, за дело из овог законског прописз, суд је морго изрећи и губитак часних права, Док сада само ако вредност прелази 1.000 динара. Јер, раније, тамо Је изрично стаЈало да ће се кривац казнити , строгим затвором и губитком часних права". 3 ) Види .Правосуђе', свеска VII, страна 449, јули 1932.