Branič

Број 4

.БРАНИЧ"

Страна 153

у см. § 325. од. I. к. с. п. потписати овлашћени бранилац? Ако брзина и упроштеност закона о штампи захтева да поступак по правним лековима закона о штампи буде брз и што краћи, онда, зашто њих звати призивом и ревизијом према Законику о судском кривичном поступку и укидати делом те прописе и заобилазити их, а делом их примењивати, када за то нема потребе и кад чл. 90. Закона о штампи тачно предвиђа, како се имају звати ти правни лекови и када се имају изјављивати. Иначе, та се комбинација кривичног поступка по закону о штампи са Закоником о судском кривичном поступку, како би изгледала, према поменутој пресуди Касационог Суда, никаквим циљем ни правном техником не да правдати. — Могло би се помислити, да је гледиште Касационог Суда изнето у поменутој пресуди, донекле засновано на чл. 82. Закона о штампи у коме стоји: „Оптужени који није присуствовао истрази или претресу може и сам изјавити незадовољство, призив или жалбу против судских одлука, али потпис на таквом акту мора бити оверен од ма какве власти." Али, ако само мало анализирамо овај пропис, долазимо до убеђења, да је он потпуно непотребан и да нема никакве практичне примене. У томе се пропису наводи поред осталог и то, да оптужени који није присуствовао претресу може и сам изјавити незадовољство, призив или жалбу противу судских одлука. Међутим, то законодавац није требао да наређује, јер, ако је могуће да се претрес одржи и без присуства оптуженога, који је уредно на претрес зват — чл. 81. Зак. о штампи — онда је потпуно логично и природно, да му се мора бар дозволити да војује против судских одлука. Према томе, законодавац то није требао да наређује, јер се то само по себи разуме. Што се пак тиче чињенице да се у чл. 82. Закона о штампи говори, да се против судских одлука може изјавити незадовољство, призив или жалба, то ни у колико не може ићи у прилог тезе, да су правни лекови по Закону о штампи призив и ревизија, јер чл. 82. Закона о штампи и није пропис, који говори о правним лековима, већ је то чл. 90. Закона о штампи. Чл. 82. Закона о штампи говори о томе, да оптужени који није присуствовао претресу има права да изјављује правне лекове, па ту законодавац ехетрП саиза набраја неколико правних лекова. Како је ипак дошло до тога да законодавац на том месту помене и реч призив, те је фактички загонетка. Свакако тај пропис за кога смо горе рекли да је био непотребан и да је без практичне примене, има у себи још једну неразумљиву чињеницу, јер се вели, оптужени који није присуствовао истрази или претресу може и сам изјавити незадовољство, призив или жалбу, као да је призив и жалба једно те исто! Дакле, чл. 82. Зак. о штампи нити дерогира пропис чл. 90. Закона о штампи, нити може да служи као његова допуна, нити је он такве