Branič

Др. Иво Рибар

ОБЕШТЕЋЕЊЕ НАШИХ ДРЖАВЉАНА ЗА ЕКСПРОПРИСАНА ИМ ИМАЊА У РУМУНИЈИ (Поводом Конвенције између Југославије и Румуније) Одредба аграрног закона Краљевине Румуније, да страни држављани не могу бити сопственици непокретног имања, погодила је и све оне сопственике имања на територији Румуније, који су својевремено оптирали за нашу државу: дакле и наше држављане. Одмах су били депоседирани, путем експропријације екстабулисани у грунтовним књигама. Минимална отштета, која је била одређена у боновима ни до данас није им исплаћена. Правије би се могло говорити о конфискацији имања наших држављана у Румунији, а не о експропријацији, јер за ову потоњу мањкају битни законски услови. Румунска влада третирала је наше држављане, који су Срби земљорадници, једнако као и мађарске велепоседнике. Оставши тако без земље и новаца и нашавши се у беди замолили су интервенцију наше државе, да би им помогла једнаком реципрочном дотично реторзивном мером: експропријацијом земље румуњских држављана на нашој територији. Много је времена протекло, док се је наша влада била одлучила на овакву једну меру. А за ово протекло време, румуњски држављани, или су распродали своју земљу или су ју задуживали, а некоји од њих постигли су и наше држављанство. — За оваке поступке дала им је времена и наша влада, јер је истом финанц. законом за год. 1926-27 по чл. 150 овлаштен био Министар за аграрну реформу, да може извршавати експропријације имања румуњских држављана у корист оних наших интересената, који су изгубили своју земљу у Румунији. Чим се је отпочело са експропријацијом на темељу нашег аграрног закона, почео је да интервенира противно код нашег Мин. спољних послова, посланик Краљевине Румуније, по налогу своје владе, а на жалбе експроприсаних румунских држављана. У закону о ликвидацији аграрне реформе на великим поседима од 19 јуна 1931 у § 80 последња алинеја унето је, да цитирани члан 150 финанц. закона за год, 1926/27 остаје и даље на снази.