Branič

Страна 156

„Б Р А Н И Ч*

Број 4

И у смислу овог закона требало је Мин. пољопривреде да продужи са експропријацијом имања румуњских држављана. Међутим што се догађа. Претставнику Краљевине Румуније преко нашега Министарства Спољних послова успело је, да систира сваки посао на томе у Министарству пољопривреде. А то систирање мотивисало се тиме, да ће се питање отштета решавати обостраним споразумом једне и друге државе. И тако је дошло пред крај прошле године дне 22, декембра 1932 до споразума названог „Титулеско - Јевтић". Није нам намера да улазимо у оцену појединих тачака овог „Споразума' . Желимо само овим ретцима скренути пажњу на тачке 2 и 5 „Споразума" јер од извршења ових овиси не само ексистенција оних наших држављана, којима је Краљевина Румунија одузела њихово непокретно имање, већ и гтравилна примена нашег позитивног аграрног закона. По тачци 2 споразумели су се министри иностраних послова, да ће румуњски држављани, сопственици у граничној зони, експроприсани на основу аграрних закона, бити обештећени од стране краљевске југословенске владе, ако ова сматра, да нема могућности повраћаја вредности добара, којих су они били лишени и то одговарајућом отштетом. Исти принцип примениће се и на југословенске поданике експоприсане у румунској пограничној зони сходно чл. 3. ал. 2. Конвенције од 1924. год. — 12 јанара састаће се у Београду два румунска и два југословенска делегата, који ће имати да приступе извршењу напред поменутих одредаба. А по тачци 5 имаће ови делегати, да претресају питање југословенских захтева за експропријацију добара 14 граничарског пука и других као и румуњских захтева, који се односе на разне реституције. Југословенска и Румуњска влада сагласне су, да се овим преговорима постигне општа и дефинитивна новчана компензација и т. д. Јавност, којој је било намењено званично саопштење није можда упозната са материјом овог предмета, па је можда склона веровању, као да су ова питања ушла у споразум на захтев нашега г. Министра иностраних послова. Међутим иницијатива за решавање истих, потекла је од стране румуњског министра иностраних послова поводом експропријација непокретних имања румуњских држављана на нашој територији, провађаних по нашем Министру пољопривреде на темељу аграрног закона у корист оних наших држављана, којима је одузета земља у Румунији. Из овог кратког историјата види се: да је Краљевина Румунија прва експроприсала сва непокретна имања ових наших држављана још год . 1922, а није до данас исплатила ни једне паре на име отштете; да је даље извршила експропри-