Branič

Страна 434

„Б Р А Н И Ч«

Број 9

мачење било противно не само духу грађанског законика, него и изричној вољи законодавца, да су нишгавни само они преноси права и ствари, који су извршени путем поклона или теретног уговора. Према свему реченом, пошто се тужена Тереза учињеном изјавом није одрекла извесног свога права, дакле права, кога је раније била власник, већ је истом само одбила да постане власник права, које јој по закону припада, што према § 22. грађ. зак. може чинити, без обзира какво дејство та њена изјава има на сигуриост потраживања њених поверилаца1 из времена те изјаве, |асно је, да та изјава не садржи у себи ни један од правних актова, које предвиђа § 303. а грађ. зак. а према томе и да у конкретном случају нема места примени прописа § 303. а грађ. зак., из чега излази, да је поменута пресуда овога суда правилна и на закону основана." Касациони суд у општој седници усвојио је примедбе свога III оделења а ове противразлоге одбацио. Одлука опште седнице од 26-УШ-1933. год. Бр. 5579. Т. Ивановић. Рок, предвиђен у § 505. Грађанског законика, у коме се може тражити исправка деобе, преклузивне је природе. Стараоци масе пок. Богосава у тужби својој навели су: да се је пок. Богосав по поравнању, потврђеном код среског начелника, поделио са својим задружним братом Томом и мајком Смиљом и да су по том поравнању задругару Томи и мајци Смиљи предате на уживање означене непокретности с тим, да оне по смрти мајке Смиље, припадну у својину туженом Томи. Како је немогуће, да је пок. Богосав то писмено потписао и пристао на овакву деобу и ако је то писмено потврђено и ако је пок. Богосав при томе учествовао, онда је према њему морала бити извршена превара или је он био у заблуди. Овом деобом маса пок. Богосава оштећена је, па су молили суд, да својом пресудом ову неправду исправи тиме, што ће маси пок. Богосава досудити у означеној имовини 1/3 за живота удове Смиље а Једну половину целокупне задружне имовине после њене смрти. Тужени Тома и Смиља, поред осталог, навели су: да противу поменуте деобе пок Богосав није протестовао, нити је за живота свога тражио исправку деобе у смислу § 505. Грађ. зак. Он је умро 15 октобра 1927. године, а његова деца била су правно представљена од 3. августа 1929 године, јер су им тога дана постављени стараоци. Према овоме а с обзиром на § 506. Грађ. зак., од дана извршене деобе задружног имања прошло је више од годину и један дан, те је ова тужба и тражење тужилачке стране застарело по § 506. Грађ