Branič

Страна 436

„Б Р А Н И Ч"

број 9

већ је то један од преклузивних рокова. Јер, пропуштање преклузивног рока повлачи престанак права а застарелост има за последицу само губитак права на тужбу. Стога код, преклузивних рокова, као што је овај, не могу се примењивати одредбе о прекиду и обустави рока предвиђеног код застарелости, те се на овај случај не може никако применитк § 942. Грађ. зак., који се односи искључиво на рокове застарелости." Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 27. маја 1933. године Бр. 4281. дао следеће противразлоге: „По налажењу Апелационог суда рок, предвиђен у § 505. Грађ. зак., није преклузиван, већ представља застарелост, која има за последицу само губитак права на тужбу у материјално-правном смислу, којом се та исправка једино може захтевати. Да пропуштање овога рока, предвиђеног у § 505. Грађ. зак. заиста представља застарелост, излази изтога, што је овде у питању једно право, основано на материјалном закону, које има да се остварује тужбом, те је без утицаја на природу таквог права, што се одредба о њему не налази у глави четвртој Грађ. зак., која говори о застарелости и у којој су предвиђена општа определења те установе приватног права. Јер, рок, односно време застарелости може бити регулисано и у другим одељцима, односно прописима Грађанског законика, који предвиђају та права, а код којих уопште има места застарелости, као што је и у конкретком случају законодавац учинио. У противном, дошло би се до закључка, да застарелости нема места код оних права, основаних на материјалном закону, за који време застарелости није предвиђено, односно рачунано у глави четвртој грађанског законика, а то би било противно изричноЈ вољи законодавца, израженој у прописима § 922. и § 923. Грађ. зак., по којим прописима застарелости има места код свих оних права, која се по грађанском законику могу прибавити или изгубити а такво је и право у питању." Касациони суд у својој општој седници нашао је, да су напред поменуте примедбе III оделења на закону основане а да противразлози Апелационог суда не стоје, само се у примедбама требало позвати и на § 506. Грађ. зак., који говори о престанку права на тражење деобе а у овом спору се узима у оцену, да ли је то право престало или није. Осим тога, на навод Апелационог суда у противразлозима, да рок застарелости може бити предвиђен и у другим одредбама грађанског законика, ван главе, која нарочито говори о застарелости, Општа седница Касационог суда приметила је, да, и кад би се начелно ово мишљење примило, то у овом спору не решава ствар, јер је овде у питању преклузивни рок а не рок застарелости.