Branič

Број 9

„Е Р А Н И Ч-

Страна 437

Са овом допуном разлога, општа седница Касационог суда вратила је предмет Апелационом суду да по примедбама поступи. Одлука Опште седнице од 15. VIII. 1933. год. Бр. 4786. Т. Ивановић. ТТресуда судска, којом је извесно лице оглашено као неспособно за иравне радње има дејство ех пипс. Тужилац Живорад у тужби својој навео је: да је муж тужене Лепосаве, Драгутин, несрећним случајем погинуо и да исти није имао порода а да су после његове смрти остали његова жена Лепосава с правом удовичког уживања из § 413 грађ. зак. и искључени наследници Живорад и Милутин, синови пок. Љубомира, његовог стрица и Јела, кћи другог •стрица. Тужена Лепосава, знајући да није наследница пок. Драгутина није код суда ни тражила образовање масе све до 18. августа 1928. год.Искоришћавајући неурачунљивост Љубомирову, Лепосава је привела судији за неспорна дела Љубомира и том приликом је пред судијом показала душевно •болесном Љубомиру једно писмено, као тестаменат пок. Драгутина. Душевно болесни и потпуно неписмени Љубомир, као сваки умоболник, изјавио је све оно што се од њега тражило а то је, да Је са тим тестаментом задовољан и да не тражи никакво наследство. На основу овог писмена, без икаквог приговора, стављеног од стране приведеног умоболног Љубомира, донето је и странкама саопштено распоредно решење неспорних дела судије а на основу саслушања једног умоболника неспособног за било какву радњу, којим је тужена Лепосава оглашена за једину наследницу покојног Драгутина. Међутим пресудом Окружног суда у Шапцу од 2. јуна 1932 год. Љубомир је, услед вишегодишње болести — неурачунљивости, оглашен неспособним за вршење правђих послова. У тој извршној пресуди стоји да је Љубомир душевно болестан — неурачунљив тако, да је неспособан за •самостално вођење послова, као и да не може пред судом и другим властима бити одговоран за своје поступке а да ово душевно стање код Љубомира траје од пре неколико година и да ће се стално погоршавати. Па како се из поменутог распоредног решења види, да је оно донето на основу изјаве Љубомирове пред судом, коју је он дао као умоболник, и како његова умоболност, на основу поменуте пресуде датира из доба од више година пре подизања спора о његовој неурачунљивости т. ј. још од рата 1914—1918 год., као што то у истој стоји , то је на основу § 533. грађ. зак. ништавна свака његова изјава пред неспорних дела судијом, којом се изјавом одрекао од наслеђа, па- следствено, и поменуто распоредно решење неспорних дела судије.