Branič

Страна 438

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

Оваквим искоришћавањем умоболника Љубомира, оштећен је његов син Живорад, који је, по смрти свога оца, ступио у сва његова наследна права, па је молио суд, да на основу § 533. грађ. зак. огласи ништавим изјаве, које је умоболни Љубомир дао по питању наслеђа заоставштине пок. Драгутина, те да се за ништавно огласи и решење неспорних дела судије, које је донето на основу неЕажеће изјаве о наслеђу умоболног и за правне радње неурачунљивог Љубомира. Тужена Лепосава, поред осталог, навела је, да је поменута пресуда окружног суда у Шапцу изречена између других лцЦа и да је без вредности за њу, јер она није учествовала код поменутог суда у том спору противу Љубомира, као ни сам тужилац Живорад, према чему је пресуда за њу без икаквог правног дејства. Осим тога, та пресуда гласи, да се пок. Љубомир огласи неспособним за вршење правних послова, те је он — Љубомир — постао меригорно неспособан за правне радње тек са даном и од дана те судске одлуке 7 XII 1931. г. а спорна његова изјава дата је код неспорних дела судије више од три године пре изречене пресуде о његовој правној неспособности. Окружни суд за град Београд нашао је, да је поменутом пресудом окружног суда у Шапцу утврђено, да је пок. Љубомир био неурачунљив и у моменту давања изјаве пред неспорних дела судијом и да, будући лишен слободне воље, а и услед старачке деменције, није имао моћ правилног расуђивања о својим делима. С тога је пресудом од 5. октобра 1933. год. Бр. -33253 наведену изјаву пок. Љубомира пред неспорних дела судијом, огласио за неважећу. Београдски Апелациони суд одобрио је ову пресуду са допуном разлога, да је пресуда Окружног суда у Шапцу декларативног карактера, пошто се њоме констатује једно стање, те је, према томе, без утицаја, што се та парница није са Лепосавом водила. Касациони суд примедбама свога Ш одељења од 7. јуна 1933 г. Бр. 3947 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Пресудом окружног суда V Шапцу од 7-ХП 1932 г. Бр. 23008 у спору Тодића Милутина противу Годића Љубомира, изречена је између других лица (гез т!ег аПоз ас!а) која нема никаквог утицаја на расправу овог спора. Наиме, реченом пресудом окружног суда у Шапцу пресуђено је, да се Тодић Љубомир оглашава неспособним за вршење правних послова. Пошто у пресуди није назначено, да она има ретроактивно дејство, то се следствено има узети, да она има дејство само унапредак и према томе та пресуда овде не решава ствар, кад се расматра питање важности изјава Љубомирових, датих на пуне четири године пре, него што је поменута пресуда изречена — чл. 139. Закона о старатељству у