Branič

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 441

по тој молби и добио тражено ослобођење, и ако је знао да је протокол лажан, стоји дело из § 147. ст. II. старог Казненог законика, коме одговара дело из § 214. од. II. новог Кривичног законика и за ово га дело ставио под суд и у притвор. Касациони суд, примедбама свога IV оделења од 1. јуна 1933. год. Бр. 4133 поништио је решење првостепеног суда са следећих разлога: „Да би могло постојати дело из § 397. Крив. зак. потребно је, да је лажна исправа онаква, какву прописује § 14. Кривичног закона а на име, да служи за доказ какве чињенице, која има вредност за правне односе. У конкретном случају ова исправа није таква. Она је направљена на основу Правилника о ослобођењу сопственика од плаћања порезе на приход од њихових зграда и ослобођењу тих зграда уопште, који је Правилник објављен 29. марта 1922. год. („Службене новине" Бр. 70). У том је Правилнику прописана она процедура, која је извршена и на основу које је и сачињен тај комисијски извештај. Та је процедура вредела све до доношења Финансиског закона за 1927/28 год. — чл. 81., када је ослобођење порезе на новим градама условљено за зграде, које се подижу по одобрењу грађевинских власти. До тог доба ослобођаване су зграде, које нису подигнуте по овом одобрењу, за шта је била потребна само поменута процедура. Инкриминисани комисиски извештај, баш са претпоставком, да су чињенице, у њему изнете, неистините и да не одговарају правом стању ствари, није могао бити од утицаја у овом конкретном случају на ослобођење од порезе, нити је то било потребно, кад зграда није подигнута по одобрењу грађевинске власти. То пак, што су Финансијска управа 25. маја 1927. год. под Бр. 6215 на основу чл. 81. Фин. закона за 1927/28 год. и Финансијска дирекција 26. новембра 1929. год. Бр. 82422 на основу чл. 101. Фин. закона о порези — издале одобрење о ослобођењу порезе, — не може утицати на ову ствар, јер је то одобрење било погрешно. Оно се није могло издати само на основу инкримисаног комисиског извештаја, кад се у обе поменуте одредбе Фин. закона каже, као и у чл. 37. Закона о порези, да се могу ослобођавати само оне грађевине које су подигнуте по одобрењу грађевинске власти, у ком случају није био ни потребан поменути комисиски извештај, пошто би се тада извршила само констатација, да ли је зграда подигнута онако, како одобрење гласи а у актима одобрења налазили су се докази, да ли је зграда онако подигнута, како закон предвиђа, да би се могла ослободити порезе. Према овоме, не може се рећи, да овде постоји дело из § 397. ни одељак I ни II. Крив. зак., те се због тога опт. Никола и Димко не могу ни стављати под суд. А кад нема места њиховом стављању