Branič

Број 10 ,Б Р А Н И Ч" Страна 471

цаја на решење извршне власти о оцени слабијег и јачег права и упуту једне стране на редован спор. Отуда прописи о државини имају у неколико и јавноправни карактер, јер спадају у т. зв. принудно право шз со§епз. Но, овакво тумачење поменутог законског прописа у погледу њиме санкционисаног појма државине, не само да је, по нашем мишљењу, тачније и правилније, већ се оно, поред тога, више слаже и са самим интересима правне сигурности, који интереси, нарочито у овој правној материји, морају бити одлучујући. Јер, ноторно је, да се у свакидашњем правном животу врше разне правне трансакције и споразуми, којима је једини циљ, да се извесан део имања задужених лица, најчешће пак кућни намештај и посуђе, сачува од пописа и принудне продаје за рачун поверилаца. Те трансакције или ти споразуми обично се сврше у виду фингираних преноса и давања истих ствари под закуп или на послугу и т. д. Наравно, много пута и стварне околности, т. ј. оне, које нису измишљене и срачунате само на обману поверилаца, чине утисак, као да је по среди некаква неисправна радња, — докле напротив извесна вештачка стања могу каткада сугерирати уверење о постојању права и тамо где га стварно нема. Због гога и горе изложено схватање прописа § 466 Гр. суд. пост.„ ако би се до крајности извело, може имати и неповољног дејства баш и са гледишта правне сигурности, којој оно иначе првенствено треба да служи. Али би противно тумачење, по своЈим последицама, могло бити далеко нецелисходније и неправичније од онога, које ми овде заступамо. Овде, управо, стојимо пред дилемом, која нам је позната из кривичног права, а наиме: да ли је боље деведесет и девет кривих одн. дужних лица ослободити, само да не би једно некриво и недужно случајно било осуђено, — или обратно: А ситуација је у практичном правном животу, што се тиче примене § 466 Г. с. п., заиста бар приближно таква, да има места постављању једнога оваквог питања. Али, и у овоме, као и у свима другим питањима, постоји велика опасност од сувишног генералисања, те је свако априорно формулисање извесних принципа, ма колико они иначе почивају на солидној, логичној и стручној основици, скопчано са извесним ризиком и може и нехотице послужити као извор многих злоупотреба. Јер сваки поједини случај претставља у ствари свет за себе и захтева, да му се поклони нарочита пажња; а деведесет и девет правилно решених случајева ипак не могу бити довОоЂно оправдање ни само за један случај, у коме је закон неправилно и на штету извесних лица примењен. 4 )

*) У погледу тумг.чења § 466 гр. с. пост., в. и рад: Јевто М. Поповић Може ли се државински спор расправити на основу § 466 Законика о поступку судском у грађанским парницама, Архие за правне и друштвене науке, свеска за април 1927.