Branič

Страна 472

»Б Р А Н И Ч"

Број 10

Напослетку да напомеиемо, да је решењем питања о схватању појма државиие по § 466 Гр. с. п., само у неколико олакшан проблем у погледу практичне примене овога законског прописа. Јер се увек може поставити питање о томе: ко се управо има сматрати за фактичног држаоца једне ствари, која је означена као предмет обезбеђења или егзекуције? Ту често не помажу много ни најјаснија теоријска објашњења, пошто има животних односа и људских активности, које је често немогуће уврстити ни у један од правних института или појава и појмова, са којима располаже правна наука или оним, који су нашли ма какве примене у позитивном законодавству. Осим тога, велике су тешкоће скопчане и са утврђивањем истовегности спорних објеката, докле је међутим могућност њиховог индивидуалисања и разликовања један од првих услова за успех свакога акта апресенције, па било да се ради о заштити државине, било пак да је у питању повраћај одузете ствари по својинском основу. То је изрично речено и у § 219 Гр. зак., по коме се ствар, која се тужбом тражи, мора „јасним знацима" показати". Тако ће се, на пример, за држаоца извесног аутомобила у смислу § 466 Гр. с. п., сматрати оно лице, на чије је име тај аутомобил пријављен надлежној власти и уведен у службени списак или регистар, а не оно лице, које њиме фактички рукује и располаже у обичном смислу те речи (шофер, одн. кондуктер или н. пр. пилот код ваздухоплова), или пак сопственик гараже, у којој се исти налази на чувању. То важи и за остала моторна и друга кола или возила, која се на сличан начин региструју, као и разни пловни објекти и ваздухоплови, у колико би дати регистарски знаци били довољни за њихово стзарно индивидуалисање и разликовање од других сличних предмета. Али, у овом погледу, много више има тешкоће са стварима, које се у правном саобрћају не узимају у обзир појединачно одн. индивидуално, већ обично као део једне целине, и које није могуће правно издвојити и нарочито третирати тако, да би се увек могло са сигурношћу констатовати: какав је однос извеснога лица према њима и какав значај треба приписати томе односу. Овде нарочито треба поменути кућни намештај, посуђе, разне инструменте или алат за вршење професије извесних стручних лица и т. д. Али се у оваквим случајевима може појавити као спорно и питање о томе: да ли предмети, који су означени за обезбеђење или за измирење једне тражбине спадају у ред оних ствари, које се не могу узети у попис за извршење судских одлука (пресуда или решења), па ни ради обезбеђења (§§ 380 и 471 гр. суд, пост.), односно да ли се исте имају сматрати као кућни намештај, као инструменти или алат без кога би дужнику било немогуће, да обавља послове своје струке и т. д. Данас се пак све то има